Srčana slabost, ili stručno rečeno srčana insuficijencija, jedan je od najvećih zdravstvenih problema današnjice. To je stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta, a brojke su i kod nas zabrinjavajuće. U Srbiji se svake godine otkrije oko 21.000 novih slučajeva, dok se procenjuje da sa ovim sindromom trenutno živi između 120.000 i 200.000 ljudi.

Često se kaže da je ovo „maligno“ stanje srca, jer ako se ne leči, ima lošiju petogodišnju prognozu preživljavanja od nekih oblika raka, poput raka prostate ili dojke. Ovo stanje nije samo bolest srca, ono utiče na ceo organizam, pluća, jetru, bubrege i značajno narušava kvalitet života. Srčana slabost je hronično, napredujuće stanje koje zahteva stalnu lekarsku negu i praćenje. 

Ako imate pitanja o zdravlju vašeg srca, pravovremeni pregled kod kardiologa je ključan. 

Šta je zapravo srčana slabost? 

Najjednostavnije rečeno, srčana slabost je stanje kod koga srčani mišić ili ne istiskuje dovoljno krvi u cirkulaciju ili ne može da primi dovoljno krvi iz cirkulacije  

Podele srčane slabosti

U odnosu na način ispoljavanja simptoma i znakova razlikujemo dva tipa srčane slabosti: 

• Akutnu srčanu slabost: Nastaje naglo i zahteva hitnu medicinsku pomoć. 
• Hroničnu srčanu slabost: Razvija se polako, godinama, i upravo je ona tema ovog teksta. 

Srčani mišić ima dve glavne funkcije: kontrakciju (sistola), kada istiskuje krv iz komora, i relaksaciju (dijastola), kada se opušta i prima krv u svoje šupljine.

Ejekciona frakcija je zapravo mera snage kontrakcije.  Normalna ejekciona frakcija  se kreće od 50% do 70%.  EF je zaporavo  procenat krvi koji srce izbaci pri svakom otkucaju tj. kontrakviji . U osnosu na ejekcionu frakciju  srčanu slabost delimo na tri glavna tipa:

• HFrEF (Heart Failure with reduced Ejection Fraction): Srčana slabost sa smanjenom ejekcionom frakcijom (EF < 40%). Srce nema snage da istisne dovoljno krvi. 
• HFmrEF (Heart Failure with mildly reduced Ejection Fraction): Srčana slabost sa blago smanjenom ejekcionom frakcijom (EF 40-49%). 
• HFpEF (Heart Failure with preserved Ejection Fraction): Srčana slabost sa očuvanom ejekcionom frakcijom (EF ≥ 50%). Ovde snaga nije problem, već je srčani mišić „krut“ i ne može lepo da se opusti i napuni krvlju. 

Koji su simptomi srčane slabosti? 

Simptomi se često razvijaju postepeno i mogu godinama ostati neprepoznati. U početku se javljaju samo pri većem naporu, ali kako bolest napreduje, osećaju se i pri najmanjoj aktivnosti, pa čak i u mirovanju. 

Najčešći simptomi su: 

• Zamaranje, opšta slabost i malaksalost.
• Nedostatak daha (gušenje): Prvo pri naporu, a kasnije i dok mirujete. 
• Noćno gušenje: Iznenadno buđenje sa osećajem da nemate vazduha. Pacijenti često spavaju na više jastuka ili čak sedeći u fotelji, jer im to olakšava disanje.
• Oticanje nogu: Posebno oko skočnih zglobova, zbog zadržavanja tečnosti.
• Ubrzan ili nepravilan rad srca (palpitacije). 
• Suv, uporan kašalj, naročito noću. 
• Bol ispod desnog rebarnog luka: Posledica nakupljanja krvi u jetri. 
• Često mokrenje tokom noći. 

 Postoji mnogo uzroka i faktora rizika koji oštećuju srčani mišić:

• Visok krvni pritisak (hipertenzija): Ako se godinama ne leči, iscrpljuje srce. 
• Preležan srčani udar (infarkt): Ostavlja ožiljak na srčanom mišiću koji gubi svoju funkciju. 
• Koronarna bolest: Suženje krvnih sudova koji hrane srce. 
• Poremećaji srčanog ritma (aritmije): Na primer, atrijalna fibrilacija. 
• Bolesti srčanih zalistaka.
• Kardiomiopatije: Bolesti samog srčanog mišića (mogu biti genetske, posledica virusa ili toksina).
• Šećerna bolest (dijabetes)
• Hronična bolest bubrega.
• Prekomerno konzumiranje alkohola. 

U praski je uočeno da odredjene osobe  dobijaju srčanu slabost sa očuvanom EF, a neke druge srčanu slabost sa smanjenom EF.

Srčana slabost sa OČUVANOM EF je najčešće prisutna  kod:  

• starijih osoba, najčešće preko 65 godina,
• žena, 
• kod osoba koje imaju  hipertenziju,
• šećernu bolest,
• hroničnu bubrežnu insuficijenciju, 
• atrijalnu fibrilacijiu,
• hroničnu plućnu bolest

Srčana slabost sa SMANJENOM EF se najčešće sreće kod: 

• osoba srednje i starije životne dobi ( 50-70 godina)
• kao posledica infarkta ili čak i bolesti krvnih sudova bez infarkta
• dilatativne kardiomiopatije
• miokarditisa
• alkoholnog oštećenja miokarda ili oštećenja hemoterapijom
• nelečene hipertenzije
• bolesti zalistaka naročito kod aortne i mitralne regurgitacije 

Kako se dijagnostikuje srčana slabost?

Za postavljanje dijagnoze srčane slabosti potrebno je uzeti detaljnu anamnezu, uraditi klinički pregled, analizirati EKG, a potom uraditi ehokardiografiju i određenu laboratoriju. Anamnezom se saznaje da li pacijent ima zamaranje, malaksalost, osećaj ubrzanog srčanog rada, kratak dah, eventulano bolove u grudima, da li leči hipertenziju, šećernu bolest ili neku drugu bolest ili stanje.

Kliničkim pregledom možemo da otkrijemo da li se meri povišen ili nizak krvni pritisak, da li postoji neki šum na srcu, da li se čuje zastoj „vode“ na plućima, da li se pipa uvećana jetra, da li postoje otoci na nogama.

EKG otkriva različite aritmije, sprovodne smetnje i ožiljke od eventulanog infarkta.

Ehokardiografija nam otkriva da li postoje proširene srčane šupljine, zadebljali zidovi komora, ožiljci od infarkta, bolesti zalistaka.

Laboratorija: pored standardnih laboratorijskih nalaza od krucijalne  važnosti je i nivo NT-proBNP ili BNP koji su specifični hormoni koje proizvode komore  opterećene u srčanoj slabosti.Ako je njihov nivo povećan uz npr. simptome zamaranja, malaksalosti i osećaja nedostatka vazduha, nesumnjivo da postoji sindrom  srčane slabosti. 

Po potrebi može biti preporučen test opterećenja, skener (CT) ili magnetna rezonanca  (MR srca)

Savremeno lečenje srčane slabosti

Terapija srčane slabosti je poslednjih godina doživela pravu revoluciju. Cilj lečenja je da se olakšaju simptomi, uspori napredovanje bolesti, poboljša kvalitet života i produži životni vek.

Terapija lekovima (za HFrEF)

Danas se lečenje srčane slabosti sa smanjenom ejekcionom frakcijom (HFrEF) temelji na četiri stuba terapije. Dokazano je da ova kombinacija lekova smanjuje smrtnost i potrebu za lečenjem u bolnici:

1. ARNI / ACE inhibitori: Šire krvne sudove, olakšavaju rad srca i sprečavaju njegovo slabljenje.
2. Beta-blokatori: Usporavaju puls, snižavaju pritisak i čuvaju srce od štetnog uticaja hormona stresa.
3. MRA (antagonisti mineralokortikoidnih receptora): Pomažu telu da izbaci višak tečnosti i so, i sprečavaju stvaranje ožiljaka na srcu.
4. SGLT2 inhibitori: Novija grupa lekova koja je donela revoluciju. Iako su prvobitno bili lekovi za dijabetes, pokazali su izvanredne rezultate u zaštiti srca i bubrega kod svih pacijenata sa srčanom slabošću.

Diuretici (lekovi za izbacivanje tečnosti) se koriste po potrebi da brzo olakšaju simptome poput gušenja i otoka.

Terapija za HFpEF i HFmrEF je složenija i prilagođava se svakom pacijentu pojedinačno, sa fokusom na lečenje povišenog pritiska, dijabetesa i drugih pratećih stanja.

Šta kada lekovi nisu dovoljni?

U nekim slučajevima, potrebne su i naprednije metode lečenja:

• Ugradnja specijalnog pejsmejkera (CRT): Pomaže da komore srca kucaju usklađeno i efikasnije.
• Ugradnja defibrilatora (ICD): Uređaj koji štiti od opasnih aritmija i iznenadne srčane smrti.
• Mehanička pumpa (LVAD): „Veštačko srce“ koje preuzima funkciju pumpe kod pacijenata u poslednjoj fazi bolesti.
• Transplantacija srca: Zlatni standard i jedina opcija za potpuno izlečenje, uglavnom kod mlađih pacijenata.

Koliko su važne životne navike?

Lečenje srčane slabosti je timski rad lekara i pacijenta. Promena životnih navika je podjednako važna kao i lekovi.

• Ishrana: Ograničite unos soli na najmanju moguću meru (do 2-3 grama dnevno) da biste sprečili zadržavanje vode. Važno je i da unosite tečnost onoliko koliko vam lekar preporuči.
• Telesna težina: Održavanje zdrave težine smanjuje opterećenje za srce.
• Fizička aktivnost: Redovna i umerena aktivnost (poput šetnje), prilagođena vašim mogućnostima, jača srce i ceo organizam.
• Prestanak pušenja i konzumacije alkohola.
• Redovne kontrole: Redovni pregledi kod kardiologa su neophodni kako bi se terapija na vreme prilagodila i sprečila pogoršanja.

Pridružene bolesti (komorbiditeti)

Srčana slabost retko dolazi sama. Najčešće je prate i druge hronične bolesti poput slabosti bubrega, dijabetesa, hronične bolesti pluća (HOBP) i anemije, što je posebno često kod starijih osoba. Uspešno lečenje zahteva saradnju više specijalista – kardiologa, nefrologa, endokrinologa – kako bi se sve bolesti držale pod kontrolom.

Kada se obavezno javiti lekaru?

Ne ignorišite signale koje vam telo šalje. Ako primetite bilo koji od sledećih simptoma, vreme je za pregled:

• Neobjašnjiv umor i gubitak snage.
• Gušenje pri naporu koji ste ranije lako podnosili.
• Oticanje nogu.
• Buđenje noću zbog kašlja ili nedostatka vazduha.
• Osećaj lupanja ili preskakanja srca.

Srčana slabost je ozbiljno stanje, ali uz današnje metode lečenja i vašu saradnju, moguće je voditi kvalitetan i ispunjen život. Prevencija i rano otkrivanje su najmoćnije oružje koje imamo.

Ne čekajte da simptomi postanu ozbiljni. Zakažite preventivni pregled kod našeg tima kardiologa i preuzmite kontrolu nad zdravljem vašeg srca.