a
Feugiat nulla facilisis at vero eros et curt accumsan et iusto odio dignissim qui blandit praesent luptatum zzril.
+ (123) 1800-567-8990 + (123) 1800-453-1546

Related Posts

063 522 832 021 510 555, 021 533 535
Ponedeljak - Petak: 07 - 22h Subota: 08 - 13h
office@poliklinika-branakovacevic.rs Email
Mičurinova 28 21000 Novi Sad, Srbija
Title Image

Test opterećenjem

Usluga/ Vrste pregleda

Test opterećenja (stres test) je naziv za važne dijagnostičke procedure u kardiologiji. Osnovni cilj metode je da ispita protok kroz krvne sudove srca tj. da se otkrije problem u vidu postojanja njihovog značajnog suženja.

Najčešće se sprovodi putem testa fizičkim opterećenjem (stres test fizičkim opterećenjem) na pokretnoj traci ili na stacionarnom biciklu uz praćenje promena na EKG-u.

Tako opterećeno srce radi brže i napornije, ima potrebe za većom potrošnjom kiseonika koji mu stiže putem krvi koja se transpotuje kroz krvne sudove srca tzv. koronarne arterije. Ako postoji značajno suženje srčanih arterija, srčani mišić neće dobiti svoju “hranu” i neminovno će “patiti” što će izazvati različite promene na EKG-u ili pad pritiska.

Kod osoba koje ne mogu fizički da se opterete ili ovakav test nije potvrdio opravdanu sumnju kardiologa da postoji loša cirkulacija u srcu, sprovode se drugi stres testovi.

Mogu se dati intravenski preparati koji izazivaju efekte fizičkim opterećenjem ( porast srčane frekvence, povišenje krvnog pritiska, ubrzanije disanje), a potom se ehokardiografski prate promene u kontraktilnosti zidova srčanog mišića ( ta metoda se zove stres EHO ).

Ova metoda nije podesna za pacijente koji imaju tzv. “loš ehokardiografski prozor” tj. kada se srčani mišić ne može dobro videti što se često dešava zbog konstitucije grudnog koša. U tom slučaju, ali i u drugim indikacijama, sprovodi se metoda koja spada u domen nuklerane medicine i zove se SPECT miokarda. Ona podrazumeva proveru perfuzije tj. prokrvljenosti srčanog mišića gama kamerom. Ako postoje segmenti zida srčanog mišića koji pokazuju lošu prokrvljenost ( perfuziju) indirektno se zaključuje da postoji značajno sužavanje krvnog suda koji snabdeva krvlju baš taj deo srčanog mišića.

Koja je svrha testa opterećenjem?

Veliki broj ljudi ima povremene srčane tegobe, najčešće:

  • bol ili osećaj pritiska u grudima,
  • stezanje u vratu i grlu,
  • bolove u nadlakticama,
  • gušenje,
  • osećaj ubrzanog i nepravilnog srčanog rada,
  • omaglice, itd.

Navedene tegobe se javljaju povremeno, a ne baš u momentu kardiološkog pregleda. Zbog toga pacijenti često imaju normalan EKG (elektrokardiogram) u momentu pregleda, mada je njihovo srce zapravo ”bolesno”.

Kod nekih se tegobe javljaju u mirovanju, a kod nekih samo u opterećenju – i kod jednih i kod drugih ovim testom želimo da provociramo srce da maksimalno radi, drugim rečima da ga dovedemo u stanje ”patnje.

Upravo tu ”patnju” ili pak normalan odgovor srca ako ono nije bolesno, beležimo EKG-om sve vreme dok traje opterećenje, ali i tokom oporavka, uz istovremeno merenje krvnog pritiska.

Ponekad normalan test opterećenjem imaju i bolesni ljudi, a to znači da su u trenutku testiranja njihove pomoćne kompenzatorne snage bile dovoljno moćne da pomognu srcu i da se bolest ne otkrije.

Kako se izvodi test opterećenjem?

U našoj ordinaciji stres test opterećenjem radi se na pokretnoj traci.

Pre samog testa sestra će na Vaš grudni koš postaviti elektrode EKG-a, a na ruku merač pritiska.

Sve vreme testa kompjuterski se snima EKG (elektrokardiogram),a internista kardiolog, prati:

  • broj otkucaja srca,
  • ritmičnost srčane akcije,
  • promene na EKG-u koje bi ukazale da su krvni sudovi srca tkz. koronarni arterijski krvni sudovi oboleli,
  • visinu krvnog pritiska,
  • subjektivne tegobe poput: zamora, bola u grudima, vrtoglavice, lupanja i preskakanja srca, itd.

Prva tri minuta traka će se kretati sporo, dovoljno sporo da se naviknete na njen ritam, na svakih tri minuta traka se automatski ubrzava, a uspon se povećava, samim tim povećava se i stepen opterećenja. Sve što Vi treba da radite jeste da dugačkim, prirodnim korakom hodate i pratite ritam trake.

ZAKAŽITE ODMAH!

Priprema pacijenta za stres test opterećenjem

  • Na dan stres testa opterećenjem popijte svoju redovnu terapiju, osim ako kardiolog koji je tražio test nije rekao drugačije.
  • Najmanje dva sata pre nemojte uzimati hranu, konzumirati cigarete, kafu ili neki drugi napitak koji u sebi sadrži kofein.
  • Obucite dovoljno komotnu odeću i udobrnu obuću u kojoj možete šetati.

Ukoliko imate bilo kakvo pitanje kontaktirajte nas putem e-maila ili telefona. Kontakt podaci su Vam dostupni na našoj kontakt stranici.

Kome se radi stres test opterećenjem?

1. Nerazjašnjen bol

Pacijentima koji su tokom razgovora sa lekarom dali podatak da imaju:

  • bol, pritisak, gušenje, opresiju, stezanje u grudima,
  • bol iza grudne kosti,
  • ”knedlu” u grlu,
  • bol u vilicama,
  • bolove u nadlakticama, među plećkama, ramenu ili u vratu,
  • bolove u predelu želudca (za koje treba da potvrdimo ili da isključimo da li su srčanog porekla, a ne eventulano reumatičnog ili usled čira ili gastritisa).

Stres test opterećenjem preporučuje se i svima onima koji:

  • osećaju slabost i nedostatak vazduha pri hodu uz stepenice ili uz brdo (što takođe može biti simptom bosleti krvnih sudova srca),
  • osećaju bol u grudima pri kontaktu sa hladnim vazduhom.

U ”narodu” važi pravilo da srce ne može da boli. To je velika zabluda. Srce i te kako može da boli, bilo da je u pitanju angina pektoris, srčani infarkt ili zapaljenje srčane maramice. Intenzitet srčanog bola je veoma različit i zavisi od bolesnika do bolesnika – (npr. pacijenti koji boluju od šećerne bolesti često imaju slabije bolove, a dešava se da imaju i čak tzv.”nemu patnju”, pa i ”nemi” infarkt srca).

2. Angina pektoris

Stres test opterećenja srca radi se i pacijentima koji već znaju da imaju anginu pektoris, a u cilju praćenja progresije (napredovanja) i procene težine koronarne bolesti. Ako se na osnovu testa proceni da posoji teži oblik koronarne bolesti pacijentu se prepopručuje kateterizacija ( specijalno snimanje krvnih sudova srca koje zahteva boravak u bolnici).

3. Preboleli infarkt srca

Ergometrija se radi i pacijentima koji su imali infarkt srca, a u cilju procene tolerancije na fizički napor.

Naime, najčešće pitanje pacijenata nakon infarkta srca je koliko mogu da se opterećuju, a da njihovo srce ne bude ugroženo. Odgovor lekara sledi tek nakon ehokardiorafskog pregleda (EHO-a srca) i stres testa opterećenjem. Prvo se uradi ehokardiografija (ultrazvuk srca). Ultrazvukom srca se proceni kolika je ”preostala snaga” srčanog mišića u mirovanju, pa ako je ona zadovoljavajuća pacijent se može opteretiti.

4. Povišen krvni pritisak (hipertenzija)

Test opterećenjem radi se i pacijentima kod kojih se želi proceniti težina povišenog krvnog pritiska i njegovo kretanje pri različitim stepenima naprezanja.

Šta to znači?

  • Pojedini pacijenti u mirovanju imaju granične vrednosti krvnog pritiska npr. 140/90 mmHg. Medjutim kada se opterete, čak i najmanjim stepenom opterećenja, njihov pritisak veoma poraste, a može da bude čak i preko 200 mmHg (ako pritisak naraste preko 250/120 mmHg test odmah treba prekinuti). Enormni porast pritiska na opterećenju, bez obzira kakve su vrednosti pritiska u mirovanju, pokazatelj je da takav pritisak i te kako treba lečiti.Lečenje je neophodno zato što se naša svakodnevica ne sastoji samo od mirovanja, već i od aktivnosti kao što su: hodanje, prenošenje različitog tereta, penjanje uz stepenice, obavljanje kućnih poslova, profesionalnih aktivnosti koje u zavisnosti od vrste posla podrazumevaju veći ili manji napor.
  • Kod svih pacijenata koji su pod terapijom protiv povišenog krvnog pritiska potrebno je proceniti efekat terapije. Lekovi nisu u potpunosti ispunili svoj zadatak ako pokriju stanje povišenog pritiska samo u mirovanju. Veoma je važno da upotrebljavani lekovi spreče enormni skok krvnog pritiska i u fizičkom opterećenju.

U toku opterećenja krvni pritisak se normalno povećava (ali ne previše) i to pretežno sistolni (obično od 160 do 215 mmHg), dok dijastolni znatno manje raste. Ponekad se dešava da lekovima ne možemo da sprečimo enormni porast krvnog pritiska u optrećenju, ali onda bar možemo da posavetujemo pacijenta do kog stepena opterećenja može da se opterećuje i da li sme uošte da se opterećuje. Ako je pritisak u mirovanju, pre početka testa, veći 180/110 mmHg onda test ni ne treba započinjati.

5. Aritmije

Test opterećenjem radi se i pacijentima kod kojih treba:

  • proceniti različite srčane aritmije
  • ili funkciju pejsmejkera.

Npr. ako se u opterećenju jave učestali poremećaji ritma to može biti indirektni pokazatelj bolesti krvnih sudova srca tj. ekivalent angine pektoris.

6. Praćenje efekta operativnog tretmana i ‘’stentiranja’’

Procena efekta operativnog tretmana, takođe spade u jednu od indikacija za ergometriju srca.

Da li se ”ishrana” srca poboljšala bajpasevima ili ugradnjom stenta?

7. Zdravim ljudima

Test opterećenjem preporučuje se i zdravim ljudima:

  • rekreativcima – veliki broj ljudi se odlučuje za rekreativno bavljenje sportom i to najčešće bez prethodne pripreme i provere zdravstvenog stanja. Gotovo da je nezamislivo da svi oni koji su stariji od 40 godina, a i mladji koji imaju faktore rizika za nastanak kardio-vaskularnih bolesti (pušači, stres, podatak da je u porodici neko imao povišen krvni pritisak, infarkt, šlog, izenadnu smrt) prethodno ne provere svoj kardiološki status u naporu.
  • sportistima – profesionalno bavljenje sportom podrazumeva obaveznu procenu toleralcije na fizičko opterećenje, proveru da li se pri velikim opterećenjima javljaju neki opasni poremećaji ritma ili pak neadekvatni arterijski pritisak ili pak znaci ishemije (nedovoljne ”ishranjenosti” srca).
  • svima onima koji su bez tegoba, ali imaju faktore rizika ( pušenje, povišene masnoće u krvi, stres, srčane bolesnike medju bliskim srodnicima, povišen krvni pritisak, šećernu bolest,…).

Zašto?

Odsustvo tegoba ponekad ne znači odsustvo koronarne bolesti srca (angine pektoris, srčanog infarkta). Jedan broj ljudi nema simptome koji bi upućivali na srčanu bolest, a u stvari su ozbiljni srčani bolesnici. Oni spadaju u grupu ljudi koji imaju već prethodno spomenutu ”nemu patnju srca”. Iz ove grupe bolesnika sa tkz. ”nemom patnjom” srca se najčešće regrutuju kandidati koji su ugroženi, pa im se zbog toga predlaže hitna kateterizacija kojom se precizno utvrdjuje stepen težine koronarne bolesti.

Pacijenti su obično uvek zatečeni ovim predlogom zato što im je teško da shvate da je njihovo stanje ” punog zdravlja” zapravo privid i da imaju asimptomatsku formu srčanog oboljenja.

Kojim srčanim bolesnicima se ne radi test opterećenjem?

Test opterećenja srca se ne radi osobama koje imaju:

  • srčanu slabost,
  • akutni srčani infarkt,
  • tešku nestabilnu anginu pektoris
  • tešku hipertenziju,
  • tešku aortnu stenozu,
  • akutni miokarditis,
  • teške nekontrolisane aritmije.

Kada se prekida test opterećenjem?

Test se prekida ako:

  • se jave ozbiljne subjektivne tegobe: bol u grudima, gušenje, zamor, nesvestica, itd.,
  • dođe do porasta krvnog pritiska preko 250/120mmHg,
  • se na EKG-u registruju određene promene, pa čak i ako pacijent u tom momentu nema nikakvih subjektivnih tegoba.

Test opterećenjem cena i zakazivanje

U Poliklinici “Dr Brana Kovačević” u Novom Sadu na raspolaganju Vam stoji čak 15 internista-kardiologa kod kojih možete zakazati test opterećenjem.

Cene za test opterećenjem možete pogledati u našem cenovniku.

Lekar koji radi test opterećenjem

Mr sc. med. dr
Brana Kovačević
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Prof. dr sc. med.
Ilija Srdanović
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Asist. dr sc. med.
Mila Kovačević
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Asist. dr sc. med.
Aleksandra Vulin
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Dr sc. med.
Aleksandra Milovančev
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Prim. mr sc. med. dr
Anđelija Necin
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Dr. med.
Milena Mirković Pokrajac
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Dr. med.
Olivera Lukić
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Dr. med.
Dragana Gvozdanović
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Dr. med.
Zlatica Bubalo
Subspecijalista kardiolog

Ut wisi enim ad minim veniam, quis laore nostrud exerci tation ulm hedi corper turet suscipit lobortis

Pogledajte cenovnik naših usluga

SPECIJALNA PONUDA

Cenovnik PREVENTIVNIH KARDIOLOŠKIH PAKETA za menadžere, poslovne ljude i za sve one koji brinu o svom zdravlju

KARDIOLOŠKI PAKET 3
    • Kompletan specijalistički pregled sa EKG-om
    • Ultrazvuk srca (ECHO)
    • Test opterećenja uz nadzor stručnog osoblja ili Holter EKG-a
    • +
    • besplatne telefonske konsultacije u slučaju potrebe i neophodnosti
  • Zakažite pregled
  • 8.000 RSD
KARDIOLOŠKI PAKET 4
    • Kompletan specijalistički pregled sa EKG-om
    • Ultrazvuk srca (ECHO)
    • Test opterećenja uz nadzor stručnog osoblja ili Holter EKG-a
    • Holter pritiska
    • +
    • besplatne telefonske konsultacije u slučaju potrebe i neophodnosti
  • Zakažite pregled
  • 10.800 RSD
KARDIOLOŠKI PAKET 5
    • Kompletan specijalistički pregled sa EKG-om
    • Ultrazvuk srca (ECHO)
    • Test opterećenja uz nadzor stručnog osoblja ili Holter EKG-a
    • Holter pritiska
    • Dopler arterija vrata
    • +
    • besplatne telefonske konsultacije u slučaju potrebe i neophodnosti
  • Zakažite pregled
  • 13.800 RSD
KARDIOLOŠKI PREGLED 6
    • Kompletan specijalistički pregled sa EKG-om
    • Ultrazvuk srca (ECHO)
    • Test opterećenja uz nadzor stručnog osoblja
    • Holter pritiska
    • Dopler arterija vrata
    • Holter EKG-a
    • +
    • besplatne telefonske konsultacije u slučaju potrebe i neophodnosti
  • Zakažite pregled
  • 16.800 RSD

Vaši utisci o nama

Uzrok bola u grudima nije mi otkriven nakon silnih ispitivanja u raznim ordinacijma. Dr Brana je jedina posumnjala da imam pucanje plućne maramice i masivan pneumotoraks. Nakon razgovora, poslušala je moje disanje, i poslala me na  hitan RTG pluća. Bila je u pravu! Isto veče me je uputila na Kliniku za  grudnu hirurgiju. Eto, dva ‘slušanja’; mojih reči i mojih pluća, ušima sjajnog lekara umesto silnih pregleda su mi spasilI život.

Ana Hadžić
Novi Sad-Zagreb

“Odnos doktorke prema poslu, njena humanost bez interesa, posvećenost pacijentu u kome gleda čoveka su osobine samo izuzetnih ljudi. Moja porodica i ja smo zahvalni doktorki Brani na svemu, a privilegija koju imam je ta da doktorka Brana i njen tim lekara i dalje brine o mom zdravlju.”

Milorad Petrović
Inđija

"Put do rešenja mog zdravstvenog problema bio je komplikovan. Vaš sistematičan, sveobuhvatan i pre svega ljudski pristup doveli su do otkrića nečeg na šta drugi kardiolozi nisu posumnjali. Osećaj da sam u sigurnim rukama i da se moje lutanje po lekarima najzad završava, za mene su značili novi život.”

Željko Pavasović
Subotica

"Dok sam živela u Italiji, imala sam povremene teskobe u grudima, lekari su tvrdili da nemam problem sa srcem. Doktorka je pogledala svu dokumentaciju iz Italije, dala sasvim drugo mišljenje i uputila me na kateterizaciju srca. Zahvaljujući znanju, posvećenosti, sistematičnosti sprečen je infarkt.”

Gordana Mihalji
Derventa

"Vi čuvate i negujete ono što je oduvek krasilo prave narodne lekare – neodvojivost stručnog i ljudskog pristupa i dragocene podrške onome kome pružate pomoć. To je ono što jednu struku uzdiže do humanog i plemenitog ljudskog poziva, što danas postaje prava retkost."

Univerzitetski prof. filozofije Zdravko Kučinar
Beograd