april 2020

Dragi pacijenti, svesni smo da u ovdašnjoj svakodnevici vanrednog stanja sa ograničenim kretanjem i izolacijom, povišen krvni pritisak i dalje predstavlja jedan od najzastupljenijih zdravstvenih problema, kako u Srbiji tako i širom sveta.Jasno nam je da u vreme pandemije COVID – 19 virusom niko nije u potpunosti zaštićen. Ipak, postoje osobe čiji je organizam osetljiviji, a to su hronični bolesnici, tj. i naši pacijenti koji imaju dijagnozu arterijske hipertenzije. Važno je da znamo da je IZOLACIJA najbolja mera u borbi protiv virusa. Ona sa sobom nosi iznenadnu promenu načina života u kojoj dominira ograničeno kretanje i smanjenje socijalnih kontakataSložićemo se da trenutna pandemija sa restrikcijom na svim životnim nivoima uz „planetarnu brigu“ u svakom od nas budi osećaj panike, straha, nemoći i neslobode, a neke od nas vraća i na stare traume. Posledična i očekivana reakcija čovekovog organizma na ovakve događaje jeste stres, koji dodatno opterećuje krvne sudove i dovodi do porasta krvnog pritiska.Pored redovnog uzimanja propisane terapije, redovne kontrole krvnog pritiska, sprovodjenja principa zdrave ishrane i fizičke aktivnosti prilagođene kućnim uslovima, smanjenje nivoa stresa poredstavlja ključni momenat u regulisanju krvnog pritiska u novanosatalim uslovima.Kako smanjiti nivo stresa tokom izolacije? Prenosimo neke od saveta psihologa Maje Babić, koja poseduje dugogodišnje iskustvo u radu sa našim najstarijim sugradjanima.Većina starijih ljudi bez većih poteškoća podnosi izolaciju, ali onima koji su skloni frustracijama, koji lako paniče ili gube nadu neophodna je pomoć.Nenormalne reakcije su normalne u nenormalnim situacijama. Evo nekoliko predloga za sve one naše drage pacijente koji nemaju ili ne provode vreme za računarom, interenetom i mobilnim telefonom:Praviti planove, ali kratkoročne. Za sledeći dan i sledeću nedelju. Važno je da vreme koje se provodi ima strukturu. Višesatno gledanje TV programa ne ojačava duh. Nije potrebno pospremiti ceo stan odjednom, niti nabaviti sve odmah, a ni pozvati sve poznanike u prvih nedelju dana. Sve to rasporedite po malo. Tako se jača istrajnost. Ostaviti nešto duhovno vredno dragim ljudima. Potražite sve stare fotografije i na poleđinama ispišite mini hronike događaja, približne datume, neke anegdote vezane za period kada su napravljene. Na primer “te godine se gledala „Dinastija“ i na moru smo svi tražili kuću koja ima televizor, pa smo se skupljali po dvadesetoro ispred ekrana“. Tako se evociraju prijatna sećanja koja će trenutno popraviti raspoloženje a narednim generacijama će biti vredna uspomena. Voditi dnevnik. Pisati pisma mlađim članovima familije sa savetima za život kada dođu u pozne godine. I ostaviti u fioku da ih jednog dana nađu. Deca sada možda nemaju vremena da slušaju kako se orezuju voćke, kuva domaći sapun i, što da ne, kakvi su običaji i rituali u toj porodici oko slava, svadbi i Ovako će autohtono stečeno znanje ostati sačuvano u porodici za svagda. Razgovarati telefonom sa ljudima koji prijaju. Mnogi imaju lični kapacitet da slušaju tuđe crne slutnje i žalopojke i to je vrlo plemenito. Tako i stariju ljudi mogu biti svojevrsni volonteri „psihoteraputi“. Ali ako se posle takvih razgovora osećaju „isceđeno“ treba preći na vedrije sagovornike koji ulivaju optimizam i nadu. Ako neko dozvoli da ga drugi potroše velika je verovatnoća da će on dalje trošiti druge. Tako se čuvaju sopstveni emotivni kapaciteti. Setiti se omiljene knjige i ponovo je pročitati. Postoji mnogo romana sa univerzalnim porukama o životnom smislu. Vernicima pomažu religijske knjige i radio stanice. Tako se osvešćuje da su krize prolazne, da svako zlo ima svoje dobro i da život uvek ima smisla. Pratiti informacije dozirano i na zvaničnim kanalima. Stariji ljudi mogu da budu manje kritični, podložniji manipulacijama i da ne prave razliku između stvarnog i dezinformacije. Kompetentni stručnjaci informišu profesionalno i bez ostrašćenog obraćanja. Tako se sprečava unošenje panike i širenje glasina. Postoje istraživanja koja ukazuju da vanredne okolnosti mogu da dovedu do anksioznosti, paničnih napada, depresije, poremećaja sna. Tu nema razlika izmedju starijih i mladjih, izmedju muškaraca i žena… svi mogu da pate od ovih poremećaja . I zato, ukoliko osetite značajan pad raspoloženja, depresiju ili dobijete panični napadi bez ustručavanja potražite pomoć.

Stres i izolacija – Načini koji Vam mogu pomoći u borbi sa stresom tokom vanrednog stanja

Poslednje Vesti

Iz naše knjige utisaka:

Kontaktirajte Nas

april 2020

Stres i izolacija – Načini koji Vam mogu pomoći u borbi sa stresom tokom vanrednog stanja

KONDILOMI (POLNE ili ANOGENITALNE BRADAVICE) – ZAŠTO JE VAŽNO DA SE ODMAH JAVITE LEKARU(2021)

Sve o dijabetesu na jednom mestu: uzroci, simptomi, lečenje

Bolesti štitne žlezde – od otkrivanja do lečenja: Razumevanje, posledice i put ka ozdravljenju