Feugiat nulla facilisis at vero eros et curt accumsan et iusto odio dignissim qui blandit praesent luptatum zzril.
+ (123) 1800-453-1546
info@example.com

Related Posts

063 522 832 021 510 555, 021 533 535
Ponedeljak - Petak: 07 - 22h Subota: 08 - 13h
office@poliklinika-branakovacevic.rs Email
21000 Novi Sad, Srbija
Title Image

Blog

Home  /  Laboratory   /  Istina ili zabluda? Izdvajamo najčešće zablude u kardiologiji

Istina ili zabluda? Izdvajamo najčešće zablude u kardiologiji

Učimo Vas. Danas pišemo o tome koje su to najčešće zablude u kardiologiji sa kojima se susreću naši lekari prilikom razgovora sa svojim pacijentima. Sigurno ste mnogo puta čuli da neko kaže: “Boli me srce” i isto toliko puta da srce ne može da boli jer nema receptore za bol. Da li srce može da boli? Da li se ultrazvukom srca može predvideti infarkt srca? Kako se otkriva povišen krvni pritisak i koji su to uzroci nastanka šloga?

Izdvajamo četiri najčešće zablude u kardiologiji.

 

ZABLUDA br. 1

“Srce ne boli”

Određene bolesti srca manifestuju se bolovima različitog intenziteta.

Bolna tegoba od infarkta srca može da ima jačinu razdirućeg bola, ali je kod nekih taj bol slabiji, te često ne bude razlog da se oboleli odmah javi lekaru.

Bol od angine pektoris, koja može, a i ne mora da prethodi infarktu, takođe je razlog bolnih senzacija u grudima.

Zapaljenje srčane maramice (pericarditis) takođe je jedan od uzroka jakog bola u grudima.

Svako ko je preživeo disekciju aorte   tj. raslojavanje najvećeg krvnog suda koji izlazi iz srca (nastalo najčešće od posledica nelečenog krvnog pritiska) može da posvedoči da je to bio:

  • nesnosan bol,
  • iznenada nastao,
  • bol koji se najčešće širi duž kičmenog stuba.

Zaključujemo da srce boli.

 

ZABLUDA br. 2

„Standardni ultrazvuk srca tj. ehokardiografija može da ukaže na uzrok svih srčanih tegoba“

Ultrazvuk srca daje informaciju o tome:

  • da li su srčane šupljine normalne veličine ili proširene,
  • da li su zidovi komora zadebljani,
  • da li su zidovi komora oštećeni infarktom,
  • da li srčani mišić ima normalnu ili smanjenu snagu kontrakcije,
  • da li su zalisci srca izmenjenog izgleda: kalcifikovani, otežane pokretljivosti, voluminozni, “klempavi”, itd.
  • da li su protoci krvi kroz srčana ušća na kojima zalisci imaju ulogu “ventila”, normalni ili postoji otežan protok ili pak vraćanje krvi u nefiziološkom smeru,
  • da li neko ima stečenu ili urođenu srčanu manu,
  • kako izgledaju veliki krvni sudovi koji ulaze i izlaze iz srca.

Ehokardiografijom se ne mogu videti krvni sudovi koji ishranjuju srčani mišić, a samim time i da li na njima postoje suženja.

Zaključujemo da se standardnom ehokardiografijom ne može predvideti da li će neko dobiti infarkt. 

(Veća verovatnoća o toj mogućnosti dobija se funkcionalnim testovima : testom fizičkog opterećenja hodanjem na pokretnoj traci ili vožnjom statičnog bicikla ili posebnom ehokardiografskom metodom koja se zove stres ehokardiografija).

 

ZABLUDA br.3

„Dijagnoza povišenog krvnog pritiska i kontrola efekta terapije postavlja se jutarnjim i večernjim merenjem pritiska“

Ova zabluda dovodi do toga da se pritisak ne otkriva blagovremeno, a i kada se otkrije i započne lečenje, ona može da dovede do lažnog uvida u efekat terapije.

Naime, u toku dana (i/ili noći) možete imati pretežno povišen krvni pritisak, sa povremenim epizodama normalnog pritiska. Ako ga merite baš u fazama kada je on normalan, možete da steknete lažni utisak da nemate bolest povišenog pritiska tj. hipertenziju.

Istraživanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije pokazalo je da 46,7% odraslog stanovništva na ovim prostorima ima bolest povišenog krvnog pritiska, a da pri tome samo polovina obolelih zna da u sebi ima ovog “tihog ubicu”.

Imajući u vidu podatak da je povišen krvni pritisak jedan od najvećih faktora rizika za nastanak promena na krvnim sudovima, kao i činjenicu da je najčešće nedijagnostikovan i neadekvatno lečen, ne čudi pojava porasta :

  • moždanih udara tj. šlogova,
  • infarkta srca,
  • slabosti srčanog mišića,
  • pucanja aorte,
  • bubrežne slabosti,
  • iznenadne smrti iz takozvanog „punog zdravlja“.

Zaključujemo da se blagovremena dijagnoza hipertenzije i praćenje efekta terapije sprovodi nošenjem aparata koji tokom 24 h meri pritisak (popularno nazvan Holter Pritiska , a u stručnim krugovima 24 h ambulatorni monitoring krvnog pritiska) ili jednodnevnim evidentiranjem pritiska na sat vremena u kućnim uslovima.

I jedna i druga metoda imaju svoje prednosti i mane, ali ovako dobijene informacije biće dragocenije našim kardiolozima od jutarnjeg, podnevnog i večernjeg merenja pritiska tokom nedelju dana kako lekari uobičajeno savetuju pacijente.

 

ZABLUDA br. 4

“Najveći broj moždanih udara (šlogova) uzrokovan je pucajem krvnog suda i krvarenjem usled neregulisanog arterijskog krvnog pritiska.”

Istina je drugačija: postoje dve vrste moždanih udara (šlogova):

  • ishemijski (na bazi zapušenja krvnog suda) i
  • hemoragijski (na bazi krvarenja iz krvnog suda).

Najčešći su ishemijski moždani udari (oko 85% ) koji nastaju zbog sužavanja velikih ili malih krvnih sudova u mozgu aterosklerotskim plakom, koji  puca i dovodi do  posledičnog stvaranja tromba koji onda u potpunosti zapuši krvni sud i spreči ishranu određenog dela mozga. Krvni sud u glavi može da se zapuši i trombom koji je nastao i na nekom drugom mestu  npr. u šupljinama srca ili pak na izmenjenim vratnim arterijama (karotidne ili vertebralne arterije), a onda se odatle “katapultira” i “putuje“ do krvnog suda  u glavi.

Svega 15 % moždanih udara su hemoragijski koji nastaju zbog ”pucanja” krvnog suda, izlivanja krvi i formiranja hematoma u mozgu. Hipertenzija jeste najčešći uzrok hemoragijskog moždanog udara, ali se oni mogu desiti i kod osoba koje nemaju bolest povišenog pritiska.

Koja je metoda ranog otkrivanja promena na krvnim sudovima vrata i glave ?

Duplex Scan Color Doppler (češće nazvan Dopler karotida) analizira morfologiju zida arterija u vratu i daje uvid u karakteristike protoka krvi unutar krvnog suda. Predstavlja jedan od najvažnijih preventivnih pregleda kod osoba koje imaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Na monitoru ultrazvučnog aparata se vidi šupljina krvnog suda ograničena njegovim zidovima i putanja krvi obojena crvenom ili plavom bojom. Dopler karotida otkriva rane promene na zidu bilo u vidu njegovog početnog zadebljanja ili u vidu već formirane “masne pločice” (koja se sastoji od masnog jezgra i “kapice”), tj. aterosklerotskog plaka koji može da dovede do malog ili značajnog suženja arterije i otkriva da li to suženje remeti protok krvi.

Nekada malo suženje na zidovima krvnog suda ponaša se ponekad kao pravi „vulkan“ sa velikim potencijalom „erupcije“. To se dešava ukoliko je jezgro tog suženja bogato masnoćama, a prekriveno  tankim omotačem, tj. “kapicom”. Kod takvog aterosklerotskog plaka postoji opasnost da omotač lako pukne i da se sadržaj jezgra izlije u krv, nakon čega se pokreće proces stvaranja tromba i zapušenja krvnog suda.

Zaključujemo da je najveći broj šlogova (moždanih udara) ipak uzrokovan zapušavanjem krvnog suda trombom koji je nastao na aterosklerotski suženom krvnom sudu.  Hipertenzija (povišen krvni pritisak) je jedan od najznačajnijih faktora rizika za stvaranje sužavanja krvnog suda “masnim pločicama”.

Duplex Scan Color Doppler (često nazvan Dopler karotida) je efikasna metoda ranog otkrivanja promena na krvnim sudovima, samim time i  izdvajanja onih osoba koje su pod rizikom šloga.