Flater Pretkomora – Uzroci, simptomi i lečenje

Srce je organ koji neprestano radi tokom celog našeg života, a njegov pravilan ritam je od suštinskog značaja za naše zdravlje. Međutim, ponekad može doći do poremećaja srčanog ritma, a jedan od njih je flater pretkomora ili lepršanje pretkomora. Ukoliko ste primetili nepravilnosti u radu svog srca, važno je da se obratite kardiologu koji će vam pomoći da razumete vaše stanje i preporuči odgovarajuću terapiju.

Šta je flater pretkomora?

Flater pretkomora, poznat i kao lepršanje pretkomora ili atrijalni flater (AFL), predstavlja jedan od najčešćih poremećaja srčanog ritma. Ovaj poremećaj nastaje kada glavni vodič srčanog ritma  i proizvodjač srčane struje,  koji se nalazi u desnoj pretkomori, i zove se sinusni čvor zataji u radu, a njegovu ulogu preuzme neki ektopičan centar u pretkomori . Taj ektopični centar značajno brže proizvodi električne impulse. Kod flatera pretkomora, gornje šupljine srca (pretkomore) rade prebrzo, najčešće oko 300 otkucaja u minutu, što je znatno više od normalnog ritma koji iznosi između 60 i 80 otkucaja u minuti. Stvoreni električni impuls u ektopičnom centru  kruži u pretkomorama kao npr. automobili u kružnom toku, a tek poneki uspeva da izadje iz njega i  probije se do komora.

Za razliku od atrijalne fibrilacije, kod flatera pretkomora električni impulsi cirkulišu po organizovanoj, poznatoj šemi. To znači da osobe sa flaterom pretkomora nastavljaju da imaju stabilan rad srca, samo brži nego što je normalno. Ovaj poremećaj ritma može biti prolaznog karaktera i često prelazi ili u fibrilaciju pretkomora ili se vraća u normalan sinusni ritam.

Simptomi flatera pretkomora

Simptomi flatera pretkomora mogu značajno varirati od osobe do osobe. Dok neki pacijenti uopšte ne osećaju nikakve simptome i flater se otkrije slučajno tokom rutinskog pregleda, kod drugih simptomi mogu biti vrlo izraženi i uznemirujući.

Jedan od najčešćih simptoma je osećaj lupanja ili preskakanja srca, što pacijenti često opisuju kao neprijatan ritam ili ubrzano kucanje u grudima. Takođe, mnogi osećaju stalan i neuobičajeno brzi puls.

Zbog poremećenog ritma, često se javlja i zadihanost ili osećaj kratkog daha, naročito tokom fizičke aktivnosti. Neki pacijenti imaju teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, poput penjanja uz stepenice, hodanja ili lakšeg vežbanja.

Nelagodnost u grudima, uključujući bol, pritisak ili osećaj stezanja, još je jedan simptom koji može ukazivati na flater pretkomora. Uz to, mogu se javiti i vrtoglavica, osećaj ošamućenosti ili čak povremeni gubitak svesti (sinkopa).

Osobe sa flaterom često osećaju slabost, iscrpljenost i pad energetske snage, što dodatno utiče na njihov svakodnevni život. U nekim slučajevima prisutna je i izražena anksioznost, izazvana neprijatnim telesnim senzacijama i nesigurnošću u vezi sa stanjem srca.

Važno je napomenuti da intenzitet i prisustvo simptoma zavise od hemodinamskog uticaja flatera, odnosno koliko ovaj poremećaj utiče na funkciju srčane pumpe, ali i od osnovnog srčanog oboljenja koje je dovelo do pojave aritmije.

Uzroci flatera pretkomora

Flater pretkomora je skoro uvek uzrokovan organskom bolešću srca. Najčešći uzroci ovog poremećaja ritma uključuju:

• Koronarnu bolest srca
• Mitralne mane (poremećaji mitralnog zaliska)
• Srčanu insuficijenciju (slabost srca)
• Tireotoksikozu (povećan rad štitne žlezde)
• Visok krvni pritisak
• Prethodne srčane napade
• Abnormalnosti srčanih zalistaka ili urođene defekte
• Skorašnje operacije
• Hroničnu bolest pluća
• Dijabetes
• Prekomerno konzumiranje alkohola
• Stres uzrokovan drugim bolestima

Normalni otkucaj srca dolazi od jednog električnog impulsa koji nastaje iz sinoatrijalnog čvora (SA). Ovaj impuls šalje električni signal koji čini da se pretkomore sakupljaju i potiskuju krv na dole u komore. Električna struja zatim prolazi kroz atriventrikularni čvor (AV), čineći da se komore sakupljaju na ustaljen, ritmički način. Kod flatera pretkomora, ovaj električni sistem je poremećen.

Dijagnostika flatera pretkomora

Dijagnoza flatera pretkomora postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, EKG-a i dodatnih ispitivanja koja imaju za cilj da otkriju osnovni uzrok poremećaja srčanog ritma. Prvi korak u dijagnostičkom procesu je razgovor sa lekarom, tokom kojeg se uzima detaljna istorija bolesti i simptoma, kao i kompletan fizički pregled.

Nakon toga, lekar će najverovatnije preporučiti niz dijagnostičkih testova. Prvi i osnovni test je elektrokardiogram (EKG), koji pruža uvid u električnu aktivnost srca i omogućava otkrivanje karakterističnog obrasca flatera pretkomora.

Pored EKG-a, radi se i kompletna krvna slika (KKS) i biohemijske analize krvi, koje mogu otkriti znake upale, anemije ili poremećaje elektrolita, metaboličke i hormonske poremećaje  koji mogu uticati na srčani ritam.

Ehokardiogram (EHO srca), odnosno ultrazvuk srca, koristi se kako bi se procenila funkcija srčanog mišića i promene na njemu, kao funkcija srčanih zalistaka i otkrile eventualne strukturne nepravilnosti koje mogu doprineti nastanku aritmije.

Testiranje hormona štitne žlezde, tačnije nivoa tiroidnog stimulišućeg hormona (TSH), važno je jer pojačana funkcija štitne žlezde (hipertireoza) može izazvati ili pogoršati aritmije.

U određenim situacijama biće preporučeno merenje troponina, specifičnog biomarkera koji pomaže u isključivanju akutnog srčanog udara kao uzroka simptoma.

Takođe, može biti urađeno i rendgensko snimanje grudnog koša, koje pruža dodatne informacije o veličini srca i stanju pluća.

Svi ovi testovi zajedno pomažu lekaru da identifikuje potencijalne uzroke aritmije, isključi stanja poput elektrolitskog disbalansa, infarkta miokarda, tromboze krvnih sudova  ili bolesti štitne žlezde, ali i da otkrije moguće strukturne bolesti srca poput mitralne stenoze ili prisustva atrijalnog miksoma.

Lečenje flatera pretkomora

Lečenje flatera pretkomora zavisi od težine simptoma, trajanja poremećaja i prisustva drugih srčanih problema. Glavni ciljevi lečenja su usporavanje rada srca, povratak normalnog ritma i sprečavanje komplikacija poput stvaranja krvnih ugrušaka.

Akutno nastali flater se obično leči primenom lekova koji pomažu u usporavanju rada srca. Takođe se mogu koristiti i drugi lekovi poput blokatora kalcijumskih kanala ili beta-blokatora.

Ako se radi o bolesniku u kritičnom stanju, kao što je akutni miokardni infarkt, kongestivna srčana insuficijencija ili šok, može biti neophodna urgentna elektrokonverzija. Ova procedura podrazumeva primenu kontrolisanog električnog šoka (kardioverzija) kako bi se srčani ritam vratio u normalu.

Kada flater pretkomora traje više od dan-dva, u pretkomorama mogu nastati krvni ugrušci. Ovi ugrušci mogu da se prenesu do mozga i prouzrokuju moždani udar ili do drugih delova tela. Da bi se to izbeglo, prepisuju se antikoagulansi (lekovi za “razređivanje” krvi).

U nekim slučajevima, kada je flater pretkomora izazvan drugim zdravstvenim problemom, poput hiperfunkcije štitne žlezde, lečenje osnovne bolesti može pomoći u regulisanju srčanog ritma.

Prevencija flatera pretkomora

Iako ne možemo uvek sprečiti flater pretkomora, zdrav način života može smanjiti rizik od razvoja srčanih bolesti koje mogu dovesti do ovog poremećaja. Preporučuje se:

• Izbegavanje pušenja
• Konzumiranje hrane zdrave za srce
• Povećanje fizičke aktivnosti
• Održavanje zdrave telesne težine
• Ograničavanje ili izbegavanje kofeina i alkohola
• Oprezno korišćenje lekova, posebno onih protiv prehlade i kašlja koji mogu izazvati ubrzani rad srca
• Smanjenje stresa, jer jak stres može izazvati probleme sa srčanim ritmom

Kada se obratiti lekaru?

Ukoliko primetite bilo koji od navedenih simptoma, posebno ako imate istoriju srčanih problema, važno je da se obratite kardiologu. Naš tim stručnjaka u Poliklinici Dr Brana Kovačević ima dugogodišnje iskustvo u dijagnostici i lečenju srčanih aritmija, uključujući i flater pretkomora.

Flater pretkomora sam po sebi nije opasan po život, ali ako se ne leči, njegove posledice mogu biti ozbiljne. Pravovremena dijagnoza i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života i sprečiti potencijalne komplikacije, zato zakažite pregled na vreme.