Bolesti srčanih zalistaka: Prepoznajte simptome i saznajte kako se leče

Bolest srčanih zalistaka je vrlo ozbiljno stanje koje se često zanemaruje. Srčani zalisci igraju ključnu ulogu u pravilnom funkcionisanju srca, a njihova disfunkcija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta su srčani zalisci, kako funkcionišu, koje bolesti ih pogađaju, kako se manifestuje njihova disfunkcija, kako se dijagnostikuju  i koje su mogućnosti lečenja.

Šta su srčani zalisci?

Srčani zalisci su strukture unutar srca koje obezbeđuju da krv teče u pravom smeru, bez vraćanja unazad. U srcu se nalaze četiri glavna zaliska: 

• Mitralni
• Trikuspidni
• Aortni
• Plućni zalistak. 

Mitralni zalistak se nalazi između leve pretkomore i leve komore, trikuspidni između desne pretkomore i desne komore, dok aortni i plućni zalisci kontrolišu protok krvi iz srca u aortu, odnosno plućnu arteriju.

Funkcija srčanih zalistaka je da se otvaraju i zatvaraju u preciznim trenucima tokom srčanog ciklusa, sprečavajući da krv teče u suprotnom pravcu. Na ovaj način, oni omogućavaju srčanim komorama da se efikasno pune i prazne, obezbeđujući optimalan protok krvi kroz telo.

Bolesti srčanih zalistaka

Bolest srčanih zalistaka obuhvata svaku disfunkciju koja narušava njihov normalan rad. 

Dve najčešće bolesti zalistaka su:

• stenoza i 
• regurgitacija 

Stenoza  nastaje zbog suženja otvora zaliska zbog čega je i onemogućen normalan protok krvi. Zbog suženja otvora zaliska, komora je prinuđena da radi mnogo teže kako bi istisnula krv kroz zalistak, što može dovesti do povećanog pritiska unutar srca i smanjenog dotoka krvi u ostatak tela. Dugotrajna stenoza može izazvati zadebljanje srčanog mišića, smanjenje njegove funkcije i na kraju, dovesti do srčanih komplikacija kao što su srčana slabost ili aritmije.

Regurgitacija nastaje kada se srčani zalistak  ne zatvara pravilno, što omogućava da se deo krvi vraća unazad kroz zalistak umesto da teče napred, u pravcu u kojem bi trebalo. Ovaj povratni tok krvi može opteretiti srčane komore, jer one moraju da pumpaju veću količinu krvi kako bi nadoknadile izgubljeni volumen, što može dovesti do proširenja i slabljenja srčanih komora. Vremenom, regurgitacija može smanjiti efikasnost srčanog rada, uzrokujući simptome poput kratkoće daha, umora i zastoja srca, a u težim slučajevima može zahtevati hiruršku intervenciju kako bi se zalistak popravio ili zamenio.

Najčešće postoji regurgitacija mitralnog zaliska iako bilo koji zalistak može biti zahvaćen. Problemi sa zaliscima se obično razvijaju postepeno i mogu proći neopaženo dok ne postanu ozbiljni i životno ugrožavajući.

Najčešći uzroci nastanka bolesti srčanog zalistaka

• Degenerativne promene – taloženje kalcijuma u tkivo zalistaka; slabljenje ili zadebljavanje tkiva zalistaka koji narušavaju normalnu pokretljivost 
• Reumatska groznica kao posledica  infekcije streptokoknom bakterijom 
• Infektivni endokarditis – Infekcije različitim bakterijama i gljivicama koje prodru u krv, dolaze do srca i obrazuju kolonije na zaliscima
• Urodjene srčane mane- najčešća je takozvana bikuspidna  aotna valvula gde aortni zalistak umesto tri listića ima dva 
• Prolaps mitralnog zaliska – stanje kada  je mitralni zalistak izdužen “ klempav i landarav”, ima prekomerne pokrete i ne može pravilno da se zatvara
• Infarkt srca – oštećenje srčanog mišića može izazvati širenje komora, srčanu slabost i disfunkciju naročito mitralnog zaliska 

Simptomi bolesti srčanih zalistaka

Simptomi bolesti srčanih  zalistaka mogu se značajno razlikovati u zavisnosti od vrste i ozbiljnosti oštećenja zalistaka. U početnim fazama, simptomi mogu biti blagi i neprimetni, što često otežava pravovremeno postavljanje dijagnoze. Međutim, kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji i mogu značajno uticati na svakodnevne aktivnosti pacijenta.

Najčešći simptomi uključuju kratkoću daha, koja se obično pogoršava tokom fizičkog napora ili kada ležite, zbog nemogućnosti srca da adekvatno pumpa krv. Hronični umor i osećaj slabosti takođe su česti, jer telo ne dobija dovoljno kiseonika zbog smanjenog protoka krvi. Nepravilni otkucaji srca (aritmije) mogu izazvati osećaj lupanja ili preskakanja srca, dok bol u grudima može biti znak da srce naporno radi.

Otežano disanje može se javiti čak i tokom odmora, što je često znak da je srce ozbiljno ugroženo. Oticanje nogu ili stopala je još jedan važan simptom, koji nastaje zbog zadržavanja tečnosti u telu, usled smanjene funkcije srca. Kod nekih pacijenata, simptomi se razvijaju polako i ostaju blagi duži period, dok kod drugih mogu nastupiti iznenada i biti veoma ozbiljni, zahtevajući hitnu medicinsku pomoć.

Dijagnostika bolesti srčanih zalistaka

Dijagnostikovanje bolesti srčanih zalistaka obuhvata nekoliko ključnih koraka. Prvi korak je fizikalni pregled, gde lekar pomoću stetoskopa osluškuje srčane tonove i traži znakove abnormalnosti i pokušava da otkrije šum na srcu. Ehokardiogram, koji koristi ultrazvuk za prikaz srca u realnom vremenu, često je sledeći korak u dijagnostici. On omogućava lekarima kardiolozima da vide kako zalisci izgledaju, kako  funkcionišu i da identifikuju bilo kakve probleme.

Dodatno, elektrokardiogram (EKG) može se koristiti za merenje električne aktivnosti srca, što može otkriti nepravilnosti u srčanom ritmu. U nekim slučajevima, kardijalna kateterizacija može biti neophodna. To je invazivni postupak koji omogućava precizno merenje pritisaka unutar srčanih komora i procenu protoka krvi.

Lečenje bolesti srčanih zalistaka

Način lečenja zavisi od tipa i ozbiljnosti stanja, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. U blažim slučajevima, medikamentozna terapija može biti dovoljna. Lekovi pomažu u regulaciji krvnog pritiska, kontroli aritmija ili smanjenju rizika od krvnih ugrušaka. Međutim, kod težih slučajeva, može biti neophodna i operacija.

Hirurški zahvati na srčanim zaliscima mogu uključivati rekonstrukciju (valvuloplastiku) ili zamenu oštećenih zalistaka, u zavisnosti od vrste i težine patologije. Ove procedure mogu biti izvedene putem tradicionalne, otvorene operacije na srcu  ili minimalno invazivnim tehnikama, u skladu sa specifičnim medicinskim indikacijama. Pored toga, dostupne su i manje invazivne intervencije, kao što je balonska valvuloplastika za proširenje suženih zalistaka, ili TAVI/TAVR (transkateterska zamena aortnog zaliska), koja omogućava zamenu zalistka bez potrebe za otvaranjem grudnog koša. Zalistak se zamenjuje kateterom koji je uvodi kroz arteriju u preponi i koji se plasira do srca. Ona se sprovodi kod visokorizičnih pacijenata i starije životne dobi

Preventivni koraci i pravovremeno lečenje: Ključ za zdravlje vaših srčanih zalistaka

Bolest srčanih zalistaka je ozbiljno stanje koje može značajno uticati na kvalitet života ukoliko se ne prepozna i ne leči na vreme. Razumevanje simptoma, pravilna dijagnostika i pravovremeno lečenje su ključni za uspešno upravljanje ovom bolešću. Ukoliko primetite bilo koje simptome koji mogu ukazivati na problem sa srčanim zaliscima, važno je da se što pre obratite lekaru za dalju procenu i savet.

Srčani zalisci su vitalni za pravilno funkcionisanje srca  i njihovo zdravlje je od suštinskog značaja za celokupno zdravlje organizma. Redovni preventivni pregledi, zdrav način života i pravovremeno reagovanje na simptome mogu vam pomoći da održite srce zdravim i funkcionalnim.