Infarkt Miokarda: Opasnosti, simptomi i kako se zaštititi
Infarkt miokarda predstavlja ozbiljan globalni zdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), kardiovaskularne bolesti, uključujući i infarkt miokarda, odgovorne su za više od 17 miliona smrtnih slučajeva svake godine. U Srbiji oko 10.000 ljudi godišnje doživi infarkt miokarda. Ovo je poražavajuća statistika koja pokazuje da je infarkt miokarda jedan od vodećih uzroka smrti u Srbiji. Statistike takođe pokazuju da je smrtnost značajno veća kod onih koji ne dobiju hitnu medicinsku pomoć u prvih sat vremena od pojave simptoma, što naglašava važnost brzog reagovanja i odlaska kardiologu. U ovom blog postu ćemo razmotriti uzroke, simptome, dijagnostiku, tipove, lečenje i prevenciju infarkta miokarda, kako bismo povećali svest i pružili korisne informacije za očuvanje zdravlja srca.
Sadržaj
Šta je infarkt miokarda?
Infarkt miokarda, poznat i kao „srčani udar“, jedno je od najčešćih i najopasnijih stanja koje može zadesiti ljudsko srce. Nastaje kada je protok krvi do srčanog mišića prekinut, a samim time i dotok kiseonika koji hrani ćelije srčanog mišića. Ovaj prekid protoka krvi najčešće je uzrokovan začepljenjem arterija srca, koje se zovu koronarne arterije. Kada srčano tkivo ostane bez kiseonika, dolazi do njegovog izumiranja, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje, pa čak biti i fatalno ukoliko se ne reaguje na vreme.
Uzroci : Šta su najčešći uzroci srčanog infarkta
1) Zapušenje krvnog suda trombom koji se formira na „zamašćenom“ krvnom sudu tj. na aterosklerotskom plaku u zidu arterije srca. Kada dodje do pucanja te masne aterosklerotske nakupine, na samom mestu rascepa, pokreće se složen proces tromboze i dolazi do stvaranja tromba koji „jaši“ taj aterosklerotski plak i koji zajedno sa njim zapuši krvni sud i prekine ishranu srčanog mišića
2) Grč tj. spazam krvnog suda koji suzi krvni sud do potpunog zapušenja i prekida cirkulacije
3) Stvaranje tromba u „zdravom“ krvnom sudu zbog bolesti koagulacije
4) Spontano raslojavanje slojeva zida koronarne arterije koje zapuši krvni sud slojem koji se odvojio
5) Upalni procesi zida arterija (vaskulitisi)
6) Drugi ređi uzroci
Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju
Simptomi infarkta miokarda mogu varirati od osobe do osobe, ali postoje neke karakteristične tegobe koje je važno prepoznati. Najčešći simptom je bol ili nelagodnost u grudima, koja se često opisuje kao osećaj pritisaka, stezanja ili težine, ali i bol ili trnjenje u vratu, vilicama, medju plećkama ili u rukama i ramenima Ovaj bol ili nelagodnost može trajati nekoliko minuta ili se javljati u talasima. Tada govorimo o angini pektoris koja je nagoveštaj mogućeg infarkta. Ako se tegoba održava i traje duže od 20 minuta gotovo je sigurno da se razvija infarkt srca.
Kratak dah, koji se javlja sa ili bez bola u grudima, je još jedan uobičajen simptom. Mnogi ljudi takođe osećaju mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, ili hladan znoj, što su simptomi srčanog udara. Prepoznavanje ovih simptoma i hitno obraćanje lekaru može biti presudno za ishod.
Postoji i „tihi infarkt“ miokarda, koji se javlja bez navedenih simptoma. Upravo zbog toga je posebno opasan, jer često prolazi neprimećen, a posledice mogu biti ozbiljne.
Dijagnostika: Kako se utvrđuje infarkt
Kada se sumnja na infarkt miokarda, ključno je brzo postaviti tačnu dijagnozu kako bi se započelo odgovarajuće lečenje i dalo lekarima šansu da umanje potencijalne posledice po srce.
Dijagnostički proces obično počinje elektrokardiogramom (EKG), koji je prvi i najvažniji dijagnostički metod u ovakvim situacijama. EKG beleži električnu aktivnost srca i omogućava lekarima da identifikuju promene koje ukazuju na oštećenje srčanog mišića, poput specifičnih obrazaca ST segmenta, koji mogu signalizirati vrstu infarkta.
Pored EKG-a, krvni testovi igraju ključnu ulogu u potvrđivanju dijagnoze. Merenje nivoa određenih enzima u krvi, kao što su troponin i kreatin kinaza (CK-MB), pomaže u proceni oštećenja srca. Troponin je posebno važan marker jer se njegove povišene vrednosti pojavljuju ubrzo nakon oštećenja srčanog tkiva i mogu ostati povišene danima, što omogućava lekarima da identifikuju čak i manje srčane udare.
Ehokardiografsko tj. ultrazvučno snimanje srčanih struktura, još je jedna važna dijagnostička metoda. Ona omogućava lekarima da dobiju detaljne slike srca u realnom vremenu, procene funkciju srčanih komora, i identifikuju eventualne abnormalnosti u pokretima srčanog zida, što može ukazivati na područja oštećenja ili slabljenja mišića nakon infarkta.
Angiografija je još jedna važna dijagnostička metoda koja se koristi u situacijama kada je potrebno precizno utvrditi stepen i mesto začepljenja koronarnih arterija. Tokom ovog postupka, kontrastno sredstvo se ubrizgava u krvne sudove, što omogućava vizualizaciju arterija na rendgenskom snimku. Ovaj postupak ne samo da pomaže u dijagnostici, već i u planiranju dalje terapijske strategije tj. da li će se izvoditi intervencija kao što je postavljanje stenta ili će se pacijent planirati za bajpas operaciju.
U kasnijem toku mogu se uklučiti i drugi dodatni testovi poput stres testa, koji se koristi za procenu kako srce reaguje na fizički napor, ili MRI srca, koja može pružiti još detaljnije slike srčanog mišića i omogućiti preciznu procenu obima oštećenja.
Tipovi infarkta miokarda: Različiti oblici, različita oštećenja
Infarkt miokarda može se podeliti u nekoliko tipova u zavisnosti od vrste promena u EKG, tj. onog dela njegove krivulje koji se zove „ST segment“:
1) STEMI najteži oblik je tzv. ST-elevacioni infarkt miokarda, gde je infarktna arterija potpuno začepljena, što zahteva hitnu medicinsku intervenciju i koji ide sa ozbiljnim oštećenjem srčanog mišiča koje zahvata celu debljnu zida.
2) NSTEMI Non-ST-elevacioni infarkt miokarda kod kojeg je arterija, kritično sužena, postoji značajna redukcija protoka, ali je on još uvek prisutan. No, uprkos tome i dalje može doći do značajnog oštećenja srčanog mišića i da čak evoluira u STEMI. Kod NSTEMI najčešće je oštećen je samo unutrašnji sloj zida srčanog mišića.
Lečenje: Hitna intervencija spašava život. „Zlatni sat“ u kardiologiji
Lečenje infarkta miokarda mora biti brzo i efikasno kako bi se smanjila šteta po srčano tkivo. Sa pojavom prvih alarmantnih tegoba potrebno je da se pacijent hitno javi Službi hitne pomoći kako bi se što pre utvrdilo da li je u pitanju infarkt ili ne. Ako se potvrdi infarkt pacijent se hitno zbrinjava u hospitalnu ustanovu kako bi se uradila kateterizacija srca unutar sat vremena i zapušen krvni sud učinio prohodnim „produvavanjem“, a potom ugradnjom jedne „opruge“ koja se zove STENT. To je pravilo „zlatnog sata u kardiologiji“ . Poznato je da „vreme znači srčani mišić“. Što se pre uradi intervencija otpušavanja krvnog suda, to će manja regija srčanog mišića biti oštećena.
Perkutana koronarna intervencija (PCI), poznata i kao angioplastika, je postupak kojim se kateterom dolazi do mesta suženja arterije, zatim se naduvavanjem balona na vrhu katetera širi krvni sud na mestu gde postoji suženje i najčešće se na tom mestu onda postavlja i stent kako bi se omogućio neometani protok krvi. U težim slučajevima, može biti potrebna koronarna arterijska bajpas operacija (CABG), kojom se premošćavaju začepljene ili sužene arterije koristeći zdrave krvne sudove iz drugih delova tela.
Kako smanjiti rizik od infrakta srca
Prevencija infarkta miokarda je ključna i zasniva se na zdravom načinu života i kontroli faktora rizika. Prestanak pušenja, lečenja povišenih masnoća, regulacija šećera u krvi, kontrola i lečenje povišenog pritiska, održavanje idealne telesne težine. Zdrava ishrana koja podrazumeva smanjenje unosa zasićenih masti, soli i šećera, uz povećanje unosa voća, povrća, celovitih žitarica i zdravih masti, može značajno smanjiti rizik. Redovna fizička aktivnost, barem 30 minuta umerenog vežbanja većinu dana u nedelji, takođe igra ključnu ulogu, kao i izbegavanje stresa.
Brza reakcija i prevencija – ključ zdravlja
Infarkt miokarda je ozbiljno medicinsko stanje koje može imati ozbiljne posledice ako se ne prepozna i ne leči na vreme. Razumevanje simptoma, mogućnosti dijagnostike i opcija lečenja, kao i značaj prevencije, može spasiti živote. Ukoliko primetite simptome srčanog udara ili imate faktore rizika, hitno se obratite lekaru.
Za više informacija o srčanim bolestima, posetite našu stranicu o kardiologiji. Takođe, možete se obratiti našim lekarima za savete i preventivne preglede.
