Insulinska rezistencija – uzroci, simptomi i lečenje

Insulinska rezistencija predstavlja sve češći zdravstveni problem u Srbiji i svetu. Prema podacima Instituta Batut, oko 770.000 ljudi u našoj zemlji živi sa dijabetesom, dok se procenjuje da bi čak 1.925.000 ljudi moglo imati predijabetes. To znači da je moguće da preko 2,5 miliona ljudi u Srbiji ili već ima dijabetes ili je na putu da ga dobije, a insulinska rezistencija je često prvi korak na tom putu.

Ovaj poremećaj metabolizma, koji se često razvija neprimećeno, predstavlja ozbiljan izazov za javno zdravlje. Srećom, uz pravovremeno otkrivanje i adekvatne promene životnog stila, insulinska rezistencija može biti kontrolisana, a njen razvoj u ozbiljnije zdravstvene probleme sprečen.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje se karakteriše neadekvatnim odgovorom ćelija na dejstvo insulina. Zamislite situaciju u kojoj vaše telo proizvodi insulin, ali ćelije jednostavno ne reaguju na njega kako bi trebalo. To je kao da kucate na vrata, ali vam niko ne otvara, iako znate da je neko unutra. U ovom slučaju, insulin “kuca” na vrata vaših ćelija pokušavajući da omogući glukozi da uđe i obezbedi energiju, ali ćelije ne reaguju adekvatno.

Kada telo postane otporno na insulin, ono ne odustaje lako. Pankreas počinje da proizvodi sve više i više insulina u pokušaju da natera ćelije da reaguju. Ovo stanje poznato kao hiperinsulinemija može trajati godinama, tokom kojih nivoi šećera u krvi mogu ostati relativno normalni. Vremenom, pankreas može “sagoreti” od prekomernog rada, što može dovesti do razvoja dijabetesa tipa 2. Upravo zato je rano prepoznavanje insulinske rezistencije toliko važno, ono vam daje priliku da intervenišete pre nego što dođe do ozbiljnijih problema.

Referentne vrednosti i dijagnostika 

Za procenu insulinske rezistencije najčešće se koristi HOMA indeks (Homeostasis Model Assessment). Izračunava se na osnovu vrednosti glukoze i insulina iz uzorka krvi uzetog natašte, pružajući lekarima uvid u to koliko efikasno vaše telo koristi insulin.

Kada je HOMA indeks ispod 2, to je znak da vaše telo ima normalnu osetljivost na insulin. Međutim, kada vrednost pređe 2,5, to ukazuje na insulinsku rezistenciju, i to je signal da nešto nije u redu sa metaboličkim procesima vašeg tela. Pored HOMA indeksa, lekari mogu koristiti i druge testove, poput kvantitativnog indeksa provere insulinske osetljivosti (QUICKI), kako bi dobili potpuniju sliku vašeg metaboličkog zdravlja.

Ovi testovi nisu komplikovani za pacijenta, obično zahtevaju samo jednostavno vađenje krvi nakon noćnog gladovanja. Međutim, informacije koje pružaju mogu biti od neprocenjive vrednosti za rano otkrivanje i prevenciju ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Simptomi insulinske rezistencije

Insulinska rezistencija se često razvija postepeno i bez jasnih znakova, pa mnogi ljudi dugo ne znaju da imaju ovaj problem. Ipak, telo šalje određene signale koje možemo prepoznati ako obratimo pažnju.

Jedan od prvih i najčešćih pokazatelja je povećan obim struka i nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka. Ova tzv. abdominalna gojaznost povezana je sa smanjenom osetljivošću ćelija na insulin i povećanim rizikom od metaboličkog sindroma. Ljudi sa insulinskom rezistencijom često se žale na hroničan umor, osećaj iscrpljenosti uprkos odmoru, kao i na učestalu glad, naročito potrebu za slatkišima i ugljenim hidratima.

Kod žena, jedan od mogućih znakova su neredovni menstrualni ciklusi, često udruženi sa aknama ili pojačanom maljavošću. Tamne zadebljane promene na koži vrata, pazuha i prepona, poznate kao acanthosis nigricans, mogu biti jasan spoljašnji pokazatelj.

Laboratorijski nalazi neretko otkrivaju povišene trigliceride, snižen HDL holesterol i povišen krvni pritisak, čak i kada su šećeri još uvek u granicama normale. Kada se ovi simptomi pojave zajedno, posebno kod osoba sa viškom kilograma ili genetskom sklonošću ka dijabetesu, važno je što pre posetiti lekara i uraditi odgovarajuće analize.

Uzroci insulinske rezistencije 

Insulinska rezistencija je složeno stanje koje nastaje kao posledica kombinacije naslednih i stečenih faktora. Genetika svakako ima svoju ulogu, neki ljudi su rođeni sa predispozicijom za slabiji odgovor ćelija na insulin zbog specifičnih mutacija. Ipak, u većini slučajeva, stil života je presudan faktor u razvoju ovog stanja.

Gojaznost, posebno masne naslage oko stomaka, jedan je od glavnih uzroka. Masno tkivo nije pasivno, već proizvodi supstance koje mogu ometati dejstvo insulina i doprineti stvaranju “začaranog kruga” u kojem insulinska rezistencija otežava mršavljenje, a višak kilograma pogoršava hormonsku ravnotežu.

Fizička neaktivnost dodatno doprinosi problemu jer mišići koji se ne koriste slabije koriste glukozu iz krvi. Redovno kretanje poboljšava osetljivost ćelija na insulin čak i bez značajnog gubitka težine.

Loše prehrambene navike, naročito prekomeran unos prostih šećera i prerađene hrane, opterećuju pankreas i vremenom narušavaju insulinsku regulaciju. Uz to, hronični stres i povišen kortizol takođe remete ravnotežu šećera u krvi i mogu doprineti razvoju insulinske rezistencije.

Iako proces starenja prirodno smanjuje osetljivost na insulin, najveći deo faktora je pod našom kontrolom. Promenama u ishrani, fizičkoj aktivnosti i upravljanju stresom moguće je značajno smanjiti rizik i ublažiti postojeće stanje.

Lečenje insulinske rezistencije

Dobra vest je da se insulinska rezistencija može znatno poboljšati, pa čak i potpuno preokrenuti i to prvenstveno promenom načina života. Brojna istraživanja potvrđuju da pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost i gubitak suvišnih kilograma značajno povećavaju osetljivost organizma na insulin.

Ishrana je temelj terapije. Umesto kratkoročnih i restriktivnih dijeta, preporučuju se trajne promene koje uključuju konzumaciju složenih ugljenih hidrata sa niskim glikemijskim indeksom poput integralnih žitarica, mahunarki i povrća bogatog vlaknima. Takve namirnice stabilizuju nivo šećera u krvi i sprečavaju nagle skokove insulina. Svaki obrok treba da bude izbalansiran, uz proteine, zdrave masti i ugljene hidrate jer ovakva kombinacija dodatno usporava varenje i pomaže u održavanju stabilnog šećera u krvi.. 

Fizička aktivnost ima snažan efekat, već nakon jednog treninga telo efikasnije koristi glukozu. Dugoročno, redovno vežbanje poboljšava funkciju ćelija i smanjuje insulinsku rezistenciju. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz dodatne vežbe snage.

Gubitak telesne težine, posebno masnih naslaga u predelu stomaka, često donosi velike zdravstvene koristi. Čak i umeren gubitak od 5 do 10% telesne mase može znatno popraviti hormonsku ravnotežu i smanjiti otpornost na insulin.

U slučajevima kada promene u načinu života ne daju dovoljan efekat, lekari mogu uvesti terapiju, najčešće metforminom, kako bi se dodatno regulisao nivo šećera u krvi. Ipak, važno je naglasiti da lekovi daju najbolje rezultate kada se kombinuju sa zdravim navikama, a ne kada ih zamenjuju.

Da li je insulinska rezistencija izlečiva?

Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju pacijenti jeste da li je insulinska rezistencija stanje koje traje do kraja života ili postoji način da se ono u potpunosti prevaziđe. Dobra vest je da insulinska rezistencija nije samo stanje koje se može držati pod kontrolom, već se u mnogim slučajevima može i potpuno preokrenuti, naročito ako se reaguje na vreme.

Niskougljenične dijete, uključujući i ketogenu ishranu, pokazale su odlične rezultate u poboljšanju osetljivosti ćelija na insulin. Smanjen unos ugljenih hidrata snižava potrebe tela za insulinom, što omogućava pankreasu da se odmori i povrati ravnotežu. Na taj način prekida se začarani krug u kojem visok unos šećera vodi ka sve većem lučenju insulina.

Kod osoba sa teškom gojaznošću, bariatrijska hirurgija se u nekim slučajevima pokazala kao efikasna opcija. Ove operacije ne samo da dovode do značajnog gubitka telesne težine, već kod velikog broja pacijenata dolazi do povlačenja insulinske rezistencije, pa čak i reverzije dijabetesa tipa 2, često već u prvim mesecima nakon intervencije.

Ipak, za većinu ljudi, ključ uspeha leži u kombinaciji redovne fizičke aktivnosti i pravilne ishrane. Posebno je važno smanjenje visceralne masti, koja se nakuplja oko unutrašnjih organa i ima snažnu povezanost sa hormonskim disbalansom.

Važno je naglasiti da izlečenje ne znači povratak starim navikama, zdrave navike moraju postati trajni deo svakodnevice. Iako to u početku može delovati zahtevno, većina ljudi vremenom usvaja novi stil života kao prirodan i održiv način brige o sebi.

Pravovremena reakcija menja tok bolesti

Insulinska rezistencija predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov, ali uz pravovremeno otkrivanje i adekvatne promene životnog stila, njene posledice mogu biti značajno ublažene ili čak potpuno prevaziđene. Ključ uspešnog upravljanja ovim stanjem leži u sveobuhvatnom pristupu koji podrazumeva pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i održavanje zdrave telesne težine. Ove promene nisu kratkoročne mere, već nova navika koja donosi dugoročne zdravstvene koristi.

Ako prepoznajete simptome insulinske rezistencije ili imate faktore rizika kao što su gojaznost, porodična istorija dijabetesa ili hronični umor, ne odlažite pregled. U Poliklinici dr Brana Kovačević, naši iskusni lekari endokrinolozi pružaju stručnu dijagnostiku i individualizovani plan lečenja koji vam može pomoći da pravovremeno prepoznate i zaustavite napredovanje bolesti. Zakažite svoj pregled već danas i preuzmite kontrolu nad svojim zdravljem na vreme.

U Poliklinici dr Brana Kovačević u Novom Sadu, naš tim stručnjaka je posvećen pružanju sveobuhvatne nege pacijentima sa insulinskom rezistencijom i drugim metaboličkim poremećajima. Pored dijagnostike i medicinskog lečenja, nudimo i savetovanje o ishrani i fizičkoj aktivnosti prilagođeno vašim potrebama.