Povišen Holesterol: Kako ga prepoznati i kontrolisati?
Povišen holesterol je zdravstveni problem koji često prolazi neprimećeno, ali nosi ozbiljne rizike po zdravlje. Iako nema direktnih simptoma koji nas na vreme upozoravaju, dugoročno visok nivo holesterola može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput srčanog i moždanog udara. Savremeni način života, koji često uključuje nezdravu ishranu, nedovoljnu fizičku aktivnost, nedovoljno sna i hronični stres, značajno doprinosi porastu broja ljudi sa povišenim holesterolom.
Ono što, ipak, treba znati je da holesterol nije neprijatelj našeg tela – naprotiv, ova supstanca ima ključnu ulogu u mnogim funkcijama organizma. Problem nastaje kada nivo holesterola u krvi postane previsok, posebno LDL holesterola (poznatog kao “loš holesterol”). U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je holesterol, koje su njegove normalne vrednosti, kako razlikovati različite tipove holesterola i zašto je važno kontrolisati njihov nivo. Takođe ćemo govoriti o simptomima, uzrocima, dijagnostici i opcijama lečenja što je veoma korisno znati, ali se, ipak uvek treba obratiti endokrinologu kako bi se bolest tretirala na pravi način.
Sadržaj
- Šta je holesterol
- Vrste holesterola
- Koje su normalne vrednosti holesterola i triglicerida?
- Uzroci povišenog holesterola
- Simptomi povišenog holesterola
- Zašto je povišen holesterol štetan?
- Dijagnostika i lečenje pFdijagnostikažnost pravovremene kontrole holesterola
- Važnost kontrole
Šta je holesterol i koja je njegova uloga?
Holesterol je prirodna supstanca koju proizvodi jetra, a unosimo je i kroz hranu, prvenstveno iz proizvoda životinjskog porekla poput mesa, mleka i jaja. Uprkos često negativnoj percepciji, holesterol ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja organizma.
Holesterol je osnovni “građevinski materijal” za ćelijske membrane, pomaže u proizvodnji hormona poput estrogena i testosterona, učestvuje u sintezi vitamina D i omogućava stvaranje žučnih kiselina koje su važne za varenje masti. Bez holesterola, naše telo ne bi moglo normalno da funkcioniše.
Međutim, kada su vrednosti holesterola u krvi previsoke, njegov višak počinje da se taloži na zidovima arterija, što s vremenom može dovesti do ateroskleroze i ozbiljnih zdravstvenih problema.
U masnoće tj. lipide ne svrstava se samo holestrol, već i trigliceridi .
Vrste holesterola: Najvažniji su LDL i HDL
Holesterol se transportuje kroz krv uz pomoć proteina, sa kojim obrazuje kompleks koji se zove lipoprotein. Postoji ih nekoliko, ali se najčešće razmatraju:
• LDL (Low-Density- Lipoprotein) holesterol, poznat kao “loš holesterol“. On je glavni je uzročnik nakupljanja masnoća u zidovima arterija i stvaranja aterosklerotskih plakova. S vremenom, ove naslage mogu smanjiti protok krvi i povećati rizik od srčanih i moždanih udara. Visok LDL holesterol u kombinaciji sa povišenim trigliceridima koji su takodje vrsta masnoća, ali koji se koriste kao izvor energije, dodatno povećavaju rizik od kardiovaskularnih problema.
• HDL ( High- Density – Lipoprotein) holesterol, poznat kao “dobar“ holesterol, ima zaštitnu ulogu jer uklanja višak holesterola iz krvotoka i transportuje ga nazad u jetru, gde se razgrađuje. Viši nivo HDL-a smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Razumevanje razlike između ovih tipova holesterola ključno je za pravilno upravljanje njihovim nivoima i očuvanje zdravlja.
Koje su normalne vrednosti holesterola i triglicerida?
Kako bismo procenili da li je nivo holesterola u granicama normale, potrebno je izvršiti laboratorijske analize krvi. Evidentno je da iz godine u godinu, stručni krugovi, poput Evropskog kardiološkog društva (ESC) i Evropskog udruženja za aterosklerozu (EAS), obaraju granice ciljnih vrednosti i preporučuju ih u vodičima za lekare. Ovo pomeranje ciljnih vrednosti izaziva dosta rasprava medju lekarima „na terenu“ u smislu da li su opravdane ili ne. Sadašnje preporučene vrednosti su sledeće:
• Ukupni holesterol: Manji od 5.0 mmol/L
• LDL holesterol („loš holesterol“): Manji od 3.0 mmol/L
• HDL holesterol („dobar holesterol“): Viši od 1.0 mmol/L kod muškaraca, 1.2 mmol/L kod žena
• Trigliceridi: Manji od 1.7 mmol/L
Posebna razmatranja su u vezi sa „lošim holesterolom“ (LDL). Kod LDL holestrola propisano je nekoliko ciljnih vrednosti u zavisnosti od ukupnog rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Ako je rizik za nastanak KVB nizak ( osobe bez značajnih faktora rizika i bez dokaza o kardiovaskularnim bolestima ciljna vrednost LDL je <3.0 mmol/L
Ako je rizik za nastanak KVB umeren ( osobe sa jednim ili više faktora rizika i bez dokazanih suženja krvnih sudova) , ciljna vrednost LDL je <2.6 mmol/L
Ako je rizik za nastanak KVB visok ( dijabetes bez komplikacija, neregulisana hipertenzija, LDL ≥4.9 mmol/L) ciljna vrednost LDL je <1.8 mmol/L
Ako je rizik veoma visok , a to su osobe koje su već imale npr. infarkt miokarda, moždani udar, periferna arterijska bolest; osobekoje imaju dijabetes sa promenama na ciljnim organima; teški hronični bubrežni bolesnici (stadijum 4 ili više) ciljna vrednost LDL-a je <1.4 mmol/L
Ako rezultati pokažu da su vrednosti veće od preporučenih, savetuje se promena načina života i, po potrebi, terapija lekovima kako bi se smanjio rizik od komplikacija.
Uzroci povišenog holesterola
Različiti uzroci, različitim mehanizmima deluju na ukupni holesterol, LDL, HDL. Najčešći su:
- genetska predispozicija
- nepravilna ishrana bogata zasićenim mastima
- fizička neaktivnost
- pušenje
- dijabetes
- hipertenzija
Kombinacija ovih faktora povećava rizik od razvoja ozbiljnih oboljenja, pa je veoma bitno na vreme izvršiti proveru nivoa holesterola u krvi i dobiti adekvatne savete za tretiranje od strane lekara endokrinologa.
Simptomi povišenog holesterola
Jedan od najvećih izazova kod povišenog holesterola jeste činjenica da on često ne izaziva simptome sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija u vidu suženja krvnih sudova tj.ateroskleroze. To znači da mnogi ljudi mogu godinama imati visok nivo holesterola, a da toga nisu svesni, ili su svesni, ali tome ne pridaju značaj, jer nemaju tegobe. Kada se simptomi jave, obično su posledica već izraženih suženja arterija i komplikacija na različitim organima i tkivima. U zavisnosti od mesta kritičnog suženja razlikuju se i simptomi
• Bol ili osećaj pritiska u grudima, trnjenje vilica, knedla u grlu, bolovi u rukama, medju plećkama, kratak dah pri različitim nivoima fizičkog opterećivanja, umor ,slabost, a sve zbog smanjenog protoka krvi kroz sužene arterije srca
• Bolova u nogama tokom hodanja, usled suženja perifernih arterija; vrtoglavice, krize svesti zbog suženja karotidnih arterija
• Taloženje masnih naslaga na koži, naročito na kapcima poznatih kao ksantelazme
Zašto je povišen holesterol štetan?
Povišen holesterol, naročito LDL holesterol, direktno doprinosi razvoju ateroskleroze – stanja u kojem se masne naslage nakupljaju na zidovima arterija izazivajući ozbiljna suženja i komplikacije koje uključuju:
• Srčani udar
• Moždani udar
• Bolesti perifernih arterija nogu sa gangrenom stopala i ostalih delova nogu
• Gubitak funkcije bubrega zbog smanjenog protoka krvi
Prevencija i kontrola povišenog holesterola ključni su za smanjenje rizika od ovih potencijalno smrtonosnih komplikacija.
Dijagnostika i lečenje povišenog holesterola
Dijagnoza povišenog holesterola postavlja se laboratorijskim analizama krvi, koje mere nivo ukupnog holesterola, LDL-a, HDL-a, što važi i za druge lipide kao što su trigliceridi.
Pravilo je da 8-12 sati pre vađenja krvi ne smete ništa da jedete, a od tečnosti možete uzeti samo vodu. Alkohol ne sme da se konzumira 24 sata.
Lečenje povišenog holesterola se najčešće sastoji od kombinacije promene načina života i, po potrebi, terapije lekovima. Prvi korak u kontroli holesterola je a) prilagođavanje ishrane. Smanjenje unosa zasićenih masti, prerađene hrane i šećera, uz povećanje unosa vlakana, voća, povrća i zdravih masti, može imati značajan uticaj. b) Redovna fizička aktivnost, poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla, dodatno doprinosi smanjenju LDL holesterola i povećanju HDL holesterola.
U slučajevima gde promene načina života nisu dovoljne, lekari mogu prepisati c) statine ili druge lekove za snižavanje holesterola i triglicerida. Redovne kontrole i praćenje nivoa holesterola ključni su za uspešno upravljanje ovim stanjem.
Važnost pravovremene kontrole holesterola
Povišen holesterol je ozbiljan zdravstveni problem koji može imati dugoročne posledice po zdravlje, ali pravovremenom dijagnozom i odgovarajućim pristupom lečenju moguće je značajno smanjiti rizik od komplikacija. Ako sumnjate da imate povišen nivo holesterola ili želite da proverite svoje vrednosti, obratite se bilo kojoj laboratoriji. Ukoliko vam se nadju povišene vredsnosti, u poliklinici dr Brana Kovačević možete zakazati pregled kod endokrinologa za dobijanje saveta, smernica, kao i odredjivanje eventulane medikamentozne terapije u slučaju značajno povišenih vrednosti. Zakazivanjem pregleda napravite prvi korak ka boljem zdravlju i kvalitetnijem životu.
