Kako prepoznati i lečiti Aterosklerozu – Vodič za pacijente

Ateroskleroza je hronična  bolest arterija i jedan od najčešćih uzroka kardiovaskularnih bolesti, koje su medju prvim uzrocima obolevanja, invalidnosti i  smrtnosti . Na globalnom nivou, kardiovaskularne bolesti su odgovorne za oko 31% svih smrtnih slučajeva. Prema dostupnim podacima, u Evropi gotovo 40% odraslih ima neki oblik aterosklerotskih promena, dok u Srbiji taj procenat nastavlja da raste usled loših stilova života, pušenja. stresa, nelečenja povišenog pritiska, dijabetesa, povišenih masnoća u krvi  i nepravilne ishrane

Ovaj blog post ima za cilj da objasni šta je ateroskleroza, koje sve arterije može da zahvati, koji su simptomi, načini lečenja i kako prepoznati rizične faktore za njen nastanak. Ako prepoznajete simptome ili sumnjate da imate rizik, obratite se poliklinici dr Brana Kovačević za savet i potrebne kardiološke preglede.

Šta je ateroskleroza?

Ateroskleroza je progresivno oboljenje arterija u kojem se masne naslage, poznate kao plakovi, formiraju na zidovima arterija, uzrokujući njihovo sužavanje i otežani protok krvi. S vremenom, ove naslage mogu stvoriti ozbiljne komplikacije, kao što su srčani i moždani udar. Zbog nakupljenih plakova, arterije postaju tvrde i gube svoju elastičnost, što dodatno otežava normalan protok krvi ka različitim delovima tela.

Faktori rizika za nastanak ateroskleroze uključuju:

• Genetsku predispoziciju
• Visok nivo holesterola i triglicerida
• Visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Pušenje
• Dijabetes
• Fizička neaktivnost i gojaznost
• Hronični stres

S obzirom na to da je reč o postepenom procesu, ateroskleroza se može razvijati tokom godina bez očiglednih simptoma, a često biva otkrivena tek kada se pojave ozbiljni zdravstveni problemi.

Simptomi Ateroskleroze

Simptomi ateroskleroze mogu varirati u zavisnosti od toga koje su arterije zahvaćene. Kod nekih pacijenata simptomi su neprimetni, dok drugi osećaju intenzivne tegobe. U nastavku su navedeni simptomi ateroskleroze arterija u zavisnosti koji deo tela ishranjuju:

• Srčani simptomi – Bol u grudima, pritisak u prsima, nedostatak daha. trnjenje vilica, bol u ramenu i nadlaktici sa ili bez širenja u domali i mali prst, bol medju plećkama,  bol u predelu želudca, zamaranje, „knedla“ u grlu
• Moždani simptomi – Vrtoglavica, problemi sa govorom, slabost u ekstremitetima, trnjenje ili  jedne polovine tela, poremećaj vida, glavobolja  što sve može ukazivati na povećan rizik od moždanog udara
• Simptomi ateroskleroze arterija nogu    – Bolovi u listovima ili sedalnom delu, posebno tokom hodanja ili fizičke aktivnosti, hladne noge i slab puls
• Bubrežni  – Visok krvni pritisak, otporan na terapiju koji može biti uzrokovan suženjem bubrežne arterije
• Crevni – Bolovi u stomaku koji se javljaju 20 do 60 minuta nakon obroka, nadutost, mučnina, strah od uzimanja obroka

Važno je napomenuti da simptomi obično postaju očigledni tek kada je arterija kritično sužena tj. više od 70% ili  potpuno zapušena

Tipovi ateroskleroze prema lokalizaciji

Ateroskleroza može pogoditi različite arterije u telu, tako da razlikujemo :

1. Koronarna ateroskleroza – Pogađa arterije koje snabdevaju srce krvlju, a koje se zovu koronarne arterije . Ovaj tip je često povezan sa anginom pektoris  i povećava rizik od srčanog udara.
2. Cerebralna ateroskleroza – Obuhvata arterije koje hrane mozak tj.dovode krv u njega, a čime povećava rizik od moždanog udara. Simptomi uključuju vrtoglavicu, probleme sa koordinacijom i druge neurološke simptome.
3. Periferna arterijska bolest (PAB) – Ova vrsta ateroskleroze pogađa arterije koje snabdevaju ekstremitete, obično noge. Može izazvati bol i grčeve prilikom hodanja, a u ozbiljnim slučajevima može dovesti do gangrene tj.izumiranja tkiva.
4. Bubrežna (renalna) ateroskleroza – Zahvata arterije koje snabdevaju bubrege i može izazvati visok krvni pritisak i probleme sa funkcijom bubrega.
5. Mezenterijalna  ateroskleroza – Zahvata mezenterijalne arterije koje ishranjuju creva i izazivaju bolove tokom procesa varenja

Razumevanje ovih tipova ateroskleroze može pomoći pacijentima da prepoznaju simptome i obrate se kardiologu na vreme za odgovarajući tretman.

Dijagnoza ateroskleroze

Savremeno dijagnostikovanje  ateroskleroze se sprovodi  različitim metodama, medju kojima su najvažnije imidžing procedure. One vizualiziraju krvne sudove i mogu da odrede stepen stenoze . U poliklinici  dr Brana Kovačević se koriste najsavremeniji ultrazvučni aparati kojima se mogu detektovati plakovi na arterijama vrata, nogu, ruku, grudne i trbušne aorte, kao i na arterijama bubrega.

• Ultrazvuk krvnih sudova – Dopler ultrazvuk može  proceniti protok krvi u arterijama, nakon što su vidjeni aterosklerotski plakovi u zidovima. Najčešće se koristi za karotidne arterije vrata, arterije ekstremiteta i abdominalnu aortu. Ovaj bazični pregled je  bezbolan, neinvazivan i dostupan za otkrivanje aterosklerotski izmenjenih krvnih sudova
• Koronarni  kalcijumski sken (CCS) – to je  skenersko detektovanje nataloženog kalcijuma  u  zidovima arterija srca. Ukoliko se uoči kalcijum indirektno se zaključuje da postoji aterosklerotsko oboljenje koronarki. Na osnovu izračunatog  skora ( količine)  se procenjuje rizik od mogućeg srčanog udara
• CT  angiografija (CTA) – Rentgensko snimanje arterija uz korišćenje kontrastnog sredstva koje se daje u perifernu venu, da bi krvotokom kontrast došao i do arterija . Ulaskom kontrasta u arterijese  vizualizuju suženi ili zapušeni  krvni sudovi u različitim delovima tela.
• Magnetna rezonantna  angiografija (MRA)– nerentgenska metoga koja se najčešće koristi za detekciju ateroskleroze arterija  mozga, vratnih arterija i aorte i bubrežnih arterija
• Invazivna koronarna angiografija ili kateterizacija srca– Rentgenska metoda koja zahteva punkciju arterijskog krvnog suda ruke ili noge i potom plasiranje katetera do srčanih arterija i ubrizgavanje kontrasta u njih

Ovi pregledi omogućavaju lekarima da prepoznaju potencijalne probleme i usmere pacijente na pravovremenu terapiju.

Da li je ateroskleroza izlečiva?

Iako se ateroskleroza ne može u potpunosti izlečiti, moguće je usporiti njeno napredovanje i smanjiti rizik od komplikacija uz pravilnu terapiju i promene načina života. Uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajući tretman, pacijenti mogu značajno poboljšati kvalitet života i umanjiti rizik od ozbiljnih srčanih i moždanih problema.

Lečenje Ateroskleroze

Lečenje ateroskleroze zasniva se na kombinaciji lekova, promeni životnog stila i, u nekim slučajevima, intervencijama. Stručnjaci u poliklinici dr Brana Kovačević preporučuju sveobuhvatan pristup koji se može prilagoditi svakom pacijentu.

Opcije lečenja uključuju:

1. Promenu životnog stila – Ovaj korak je često prvi u lečenju ateroskleroze. Zdrav način života uključuje:

• Uravnoteženu ishranu bogatu vlaknima i bez visokog nivoa zasićenih masti
• Redovnu fizičku aktivnost koja poboljšava cirkulaciju i smanjuje krvni pritisak
• Prestanak pušenja
• Kontrolu stresa kroz tehnike opuštanja kao što su joga ili meditacija

1. Terapiju lekovima – Lekovi mogu biti od pomoći u smanjenju rizika od komplikacija. Neki od lekova koji se koriste uključuju:

• Statine za snižavanje holesterola
• Antihipertenzive za kontrolu krvnog pritiska
• Antitrombocitne lekove za prevenciju zgrušavanja krvi

1. Medicinske intervencije i procedure – U težim slučajevima, lekari mogu preporučiti:

• Angioplastiku sa ili bez postavljanja stenta– plasiranje katetera koji na svom vrhu ima balon koji se naduva kada dodje do suženja, potiskuje plak i time smanjuje suženje tj. proširuje lumen krvnog suda. Po potrebi se postavi i metalna mrežica koja se zove  stent  kako bi se održao protok
• Bypass operaciju – Hirurška procedura koja premošćava blokirane arterije  kako bi krv normalno cirkulisala. Za premošćavanje arterija srca se koriste ili vene sa  nogu ( venski bypass) ili arterije grudnog mišića. Za premošćavanje suženih arterija nogu se koriste sopstvene vene i arterije, ali mnogo češće sintetički graftovi izradjeni od materijala koji je biokompatibilan

Redovni pregledi kod kardiologa i kontrole su ključni za praćenje stanja i pravovremeno prilagodjavanje  terapije kako bi se sprečilo dalje napredovanje bolesti.

Ateroskleroza je ozbiljno oboljenje koje može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, ali uz pravovremenu dijagnozu i promene u načinu života moguće je smanjiti njen uticaj i rizik od komplikacija. Ako imate simptome koji ukazuju na aterosklerozu ili želite da proverite svoje zdravstveno stanje, obratite se poliklinici dr Brana Kovačević za savet, dijagnostiku i odgovarajući tretman.