Nervoza srca: uzroci, simptomi i načini lečenja

Nervoza srca, poznata i kao neurosis cordis ili “ nervozno srce“ predstavlja jedno od najčešćih stanja sa kojima se suočava čovek savremenog doba. Ovo je arhaičan termin koji kardiolozi više ne upotrebljavaju, ali se ukorenio u svakodnevnom govoru medju ljudima van medicinske struke. Statistike pokazuju da veliki broj ljudi širom sveta oseća tegobe u grudima, u predelu srca, a da one realno nisu uzrokovane postojanjem  stvarne srčane bolesti . U Evropi, između 20% i 30% odraslih osoba prijavljuje simptome koji liče na srčane tegobe, a koje nemaju fizički uzrok, već su povezane sa psihološkim faktorima. I u Srbiji je slična situacija.

U ovom blog postu objasnićemo šta je nervoza srca, koji su simptomi, kako se dijagnostikuje i koje metode lečenja postoje. Cilj nam je da vam pružimo korisne informacije o ovom stanju i pomognemo vam da znate kada je potrebno da se obratite stručnjaku.

Šta je nervoza srca?

Nervoza srca, ili neurosis cordis, stanje je u kojem pacijent oseća srčane simptome, a da nema srčanu bolest. Reč je o funkcionalnom poremećaju u kojem simptomi podsećaju na ozbiljne srčane probleme, ali pregledi ne pokazuju organske promene na srcu.

Šta su uzroci nervoznog srca

Poznato je da je  najzdravije  ustati u periodu od 6h  do 8h; obezbediti popodnevni odmor i  pripremiti se za san od 21 h – 22,30 h. Medjutim,  nesprovodjenje ovog pravilnog  biološkog ritma spram dnevne svetlosti i noćne tame; život pun užurbanosti;  prekomerne upotrebe telefona, društvenih mreža, računara, igrica;  konzumiranje prekomerne količine kafe, energetskih napitaka, alkohola, stimulativnih sredstava, izaziva  disbalans u radu našeg vegetativnog sistema koji upravlja funkcijama  svih naših organa, pa i srca. Sve ovo nas  čini podložnim pojavama  onih stanja koja su ujedno i i uzroci „nervoze srca“

Najčešći uzroci nervoze srca su:

• Hroničan stres
• Anksioznost i panični poremećaj
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Nesanica i poremećaji spavanja
• Hormonske promene i neravnoteže

Simptomi Nervoze srca

Simptomi nervoze srca mogu se razlikovati po intenzitetu i učestalosti, ali su uglavnom slični simptomima stvarnih srčanih problema. Neki od najčešćih simptoma su:

• Lupanje srca – osećaj ubrzanog rada srca, treperenja, kao da srce „igra“
• Bol u grudima – obično kratkotrajan, ali ponekad može trajati i  duže
• Napetost u grudima
• Teško disanje – osećaj nedostatka vazduha ili težine u grudima
• Vrtoglavica i nesvestica – često se javljaju zbog osećaja panike
• Preznojavanje i drhtavica – može biti izazvano stresnim situacijama
• Umor i slabost – pacijent može osećati iscrpljenost bez fizičkog razloga

Ovi simptomi, iako neprijatni, uglavnom nisu opasni po život. Međutim, mogu značajno uticati na kvalitet života i izazvati dodatni stres, što može pogoršati simptome.

Kako se dijagnostikuje nervoza srca?

Dijagnostikovanje nervoze srca zahteva sveobuhvatan pristup i uloga kardiloga je krucijalna. Kardiolozi u poliklinici dr Brana Kovačević koriste različite dijagnostičke procedure i uredjaje  kako bi osigurali tačnost dijagnoze tj.prevashodno  isključili srčanu bolest i pacijenta uverili u postojanje zdravog srca. Proces dijagnostike počinje detaljnim razgovorom sa pacijentom, gde se razmatraju porodična istorija srčanih bolesti, način života i emocionalno stanje pacijenta.

Pregledi kojima se može detaljno ispitati srce su :

• Elektrokardiogram (EKG) – Ovaj pregled beleži električne aktivnosti srca i identifikuje nepravilnosti u ritmu. Pacijent leži ili sedi, dok elektrode postavljene na telo registruju  srčani ritam.
• Ehokardiogram – Ovaj pregled omogućava uvid u strukturu i funkciju srca uz pomoć ultrazvučnih talasa, prikazujući srčane zaliske, pretkomore, komore i rad srčanog mišića, čime se isključuju strukturalne bolesti srca.
• Holter monitoring EKG – pacijent nosi uređaj koji tokom 24-časa prati srčani rad,  i kojim se mogu  potvrditi ili isključiti  varijacije u ritmu srca i  broju otkucaja. Često se nadje potpuno normalan srčani rad u periodu koji je pacijent označio kao vreme kada je osećao izražene tegobe.    
• Test opterećenja (Ergometrija) – Tokom ovog pregleda, pacijent se kreće po pokretnoj traci, podiže mu se broj srčanih otkucaja  i prati se pojava eventualnih promena  u EKG-u u fazi kada je  srce opterećeno i zamoreno. Ako se jave promene U EKG-u velika je verovatnoća da postoji suženje krvnih sudova, u suprotnom možemo reći da su tegobe na „nervnoj bazi“ tj.  uzrokovane psihološkim faktorima.

Ako ovi pregledi pokažu da nema srčanog obolenja  koje bi objasnilo prisustvo tegoba,  preporučuje se odlazak kod psihoterapeuta

Lečenje nervoze srca

Lečenje nervoze srca u okviru anksioznosti  je proces koji zahteva kombinaciju različitih metoda kako bi se postigli najbolji rezultati. Cilj terapije je da se smanji intenzitet simptoma, umanji anksioznost i poboljša kvalitet života. U poliklinici dr Brana Kovačević, u kojoj rade iskusni kardiolozi, jasno će vam se staviti do znanja da li imate srčanu bolest ili ne i u slučaju da se ne potvrdi, savetovaće vam pronalaženje stručne  psihološke podrške, promenu u načinu života.

Najčešće metode lečenja uključuju:

• Psihoterapiju – Kognitivno-bihevioralna terapija (CBT) pokazala se efikasnom u tretiranju simptoma nervoze srca. Pacijent uz pomoć psihoterapeuta prepoznaje i preoblikuje misli i reakcije koje izazivaju osećaj teskobe i panike. Kroz terapiju pacijent uči tehnike upravljanja stresom, koje smanjuju simptome.
• Relaksacione tehnike i „mindfulness“ – Relaksacione tehnike, kao što su meditacija, progresivno opuštanje mišića i tehnike disanja, pomažu u smirivanju tela i uma. Mindfulness je  fokusiranje na sadašnji trenutak, trenutak u kome nema ni prošlosti, ni budućnosti. Usredsredjivanje na “ sadašni trenutak“  smanjuje osećaj anksioznosti.
• Fizičku aktivnost i redovno vežbanje – Fizička aktivnost je prirodni antistresor koji pomaže u smanjenju simptoma nervoze srca. Kardiolozi često preporučuju lagane aerobne aktivnosti poput šetnje, vožnje bicikla ili plivanja.
• Zdravu ishranu – Izbegavanje kofeina, šećera i alkohola, koji stimulišu nervni sistem, preporučuje se pacijentima sa nervozom srca. Ishrana bogata vlaknima, voćem i povrćem stabilizuje energiju i poboljšava raspoloženje.
• Farmakoterapiju – U težim slučajevima, lekar može prepisati blage sedative, anksiolitike  ili antidepresive uz pažljiv nadzor. Ova terapija pomaže pacijentima da se ublaže simptomi dok se  radi na dugoročnim promenama kroz terapiju i prilagođavanje načina života.

Redovne kontrole kod kardiologa i praćenje simptoma su neophodni, jer omogućavaju lekaru da po potrebi prilagodi terapiju i uvede nove metode koje dodatno olakšavaju tegobe pacijenta.

Nervoza srca može biti izazov u svakodnevnom životu, ali pravovremenom dijagnostikom i odgovarajućim pristupom lečenju moguće je umanjiti simptome i poboljšati kvalitet života. Ako osećate simptome slične onima koje smo opisali, ne ignorišite ih – obratite se poliklinici dr Brana Kovačević, gde će vam tim stručnjaka pružiti potrebne preglede i savete kako biste pronašli odgovarajuće rešenje za vaše stanje.