Razumevanje Angine pektoris: Važnost pravovremene dijagnoze i lečenja

Angina Pektoris: Bol u grudima koji ne smete da ignorišete

Angina pektoris je stanje koje izaziva bol ili nelagodnost u grudima zbog smanjenog protoka krvi do srca. 

Ovo stanje može biti veoma zastrašujuće i može značajno uticati na kvalitet života, pa je poseta pouzdanom kardiologu nešto što obavezno treba uraditi kada se primete prvi simptomi i znakovi sumnje. 

U ovom blogu ćemo detaljno objasniti šta je angina pektoris, koji su njeni simptomi, uzroci, kako se dijagnostikuje i leči, kao i kako pružiti prvu pomoć.

SADRŽAJ:

• Angina pektoris: Bol u grudima koji ne smete da ignorišete
• Šta je Angina pektoris?
• Simptomi Angine pektoris 
• Šta uzrokuje Anginu Pektoris
• Da li je Angina Pektoris smrtonosna? 
• Angina Pektoris i hladnoća
• Dijagnoza Angine Pektoris
• Lečenje Angine pektoris i šta raditi kada se desi?

Šta je Angina Pektoris? 

Angina pektoris, ili jednostavno angina, je bol u grudima koji se javlja kada srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika iz krvi. Obično je posledica suženja ili blokade koronarnih arterija, koje snabdevaju srce krvlju bogatom kiseonikom. Suženje može biti uzrokovano nakupljanjem masnih naslaga, poznatih kao plak, koje se sastoje od holesterola, masti i drugih supstanci. Angina pektoris nije bolest sama po sebi, već simptom koronarne bolesti srca, koja predstavlja ozbiljan zdravstveni problem i može dovesti do srčanog udara.

Bol se obično javlja tokom fizičke aktivnosti ili emotivnog stresa, kada srce radi intenzivnije i zahteva više kiseonika. Simptomi mogu uključivati osećaj pritiska, stezanja ili težine u grudima, a bol se može širiti prema vratu, ramenima, leđima ili rukama. Može trajati nekoliko minuta i obično se povlači sa odmorom ili upotrebom lekova kao što je nitroglicerin, koji deluje tako što širi krvne sudove i poboljšava protok krvi ka srčanom mišiću.

Simptomi Angine Pektoris 

Simptomi angine pektoris mogu varirati, ali najčešći uključuju:

• Bol ili nelagodnost u grudima: Bol može biti opisan kao osećaj pritiska, stezanja ili težine u grudima. Često se oseća kao da neko sedi na grudima, a može se pogoršavati pri fizičkom naporu ili stresu.

• Bol koji se širi: Bol može zračiti ka ramenima, vratu, vilici, leđima ili rukama (najčešće levom rukom). Ovaj bol može biti tup ili oštar, a ponekad može biti praćen osećajem peckanja ili trnjenja u tim regijama.
  

• Kratak dah: Zbog smanjenog protoka krvi i kiseonika, osoba može osećati kratak dah, naročito tokom fizičkog napora ili u situacijama emocionalnog stresa. Ponekad može doći i do osećaja gušenja.

• Umor i vrtoglavica: Nedostatak kiseonika može izazvati osećaj iscrpljenosti i vrtoglavicu. Ovaj umor može biti iznenadan i intenzivan, čak i pri obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti.

• Znojenje: Intenzivno, hladno znojenje može se javiti zajedno sa drugim simptomima angine, što dodatno povećava osećaj nelagodnosti.
• Mučnina: Neki ljudi mogu osećati mučninu ili nelagodnost u stomaku kao dodatni simptom angine.

Simptomi se često javljaju tokom fizičkog napora, emotivnog stresa ili nakon teškog obroka, kada je potreba srca za kiseonikom povećana. Mogu trajati od nekoliko minuta do pola sata. 

Važno je napomenuti da se simptomi mogu razlikovati kod muškaraca i žena; žene često imaju atipične simptome poput mučnine, bolova u stomaku ili ekstremnog umora.

Šta uzrokuje Anginu Pektoris

Angina pektoris je najčešće uzrokovana aterosklerozom, stanjem u kojem se masne naslage nakupljaju na zidovima koronarnih arterija, smanjujući protok krvi do srca. 

Ostali uzroci mogu uključivati:

• Koronarnu arterijsku bolest: Sužavanje ili blokada arterija koje snabdevaju srce krvlju.
• Spazam koronarnih arterija: Privremeno sužavanje arterija koje smanjuje protok krvi.
• Anemiju: Nizak nivo crvenih krvnih zrnaca može smanjiti količinu kiseonika u krvi.
• Hipertrofija srčanog mišića: Zadebljanje srčanog mišića koje smanjuje efikasnost pumpanja.
• Visok krvni pritisak: Dodatno opterećuje srce, povećavajući potrebu za kiseonikom.

Iz svega navedenog jasno je da je Angina pektoris neprijatna, potencijalno opasna, ali da li je i smrtonosna?

Da li je Angina Pektoris smrtonosna? 

Angina pektoris sama po sebi nije smrtonosna, ali je znak ozbiljnog srčanog problema koji može dovesti do srčanog udara. Stabilna angina, koja se javlja predvidljivo tokom fizičke aktivnosti ili stresa, može se kontrolisati lekovima i promenama u načinu života. 

Međutim, nestabilna angina, koja se javlja iznenada ili u mirovanju, predstavlja hitno medicinsko stanje. Nestabilna angina može biti predznak srčanog udara i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Angina pektoris i hladnoća

Hladno vreme može izazvati anginu kod nekih ljudi. Niske temperature mogu izazvati suženje krvnih sudova, što dodatno smanjuje protok krvi do srca. Osobe sa anginom trebaju biti posebno oprezne tokom hladnih dana, izbegavati izlaganje ekstremnoj hladnoći i oblačiti se slojevito kako bi se održala telesna toplota. Takođe, nagle promene temperature, kao što su ulazak u hladnu prostoriju iz toplog okruženja, mogu izazvati napad angine.

Dijagnoza Angine Pektoris

Dijagnoza Angine pektoris uključuje nekoliko testova i procedura:

Elektrokardiogram (EKG): Merenje električne aktivnosti srca koje može otkriti znakove smanjenog protoka krvi. EKG može pokazati abnormalnosti u ritmu srca i otkriti prethodne srčane udare, što je ključno za postavljanje tačne dijagnoze.

Ehokardiogram: Ultrazvuk srca koji pokazuje njegovu strukturu i funkciju. Ovaj test koristi zvučne talase za stvaranje detaljnih slika srca u pokretu, omogućavajući lekarima da procene veličinu srca, snagu pumpanja, kao i funkciju srčanih zalistaka.

Test opterećenjem: Praćenje srčanog ritma tokom fizičke aktivnosti kako bi se otkrili problemi koji se javljaju pri naporu. Postoji nekoliko vrsta stres testova, uključujući testove sa fizičkom aktivnošću (kao što je trčanje na pokretnoj traci) i farmakološke stres testove koji koriste lekove za simuliranje efekata vežbanja kod pacijenata koji nisu u stanju da vežbaju.

Koronarografija: Rendgenski pregled koronarnih arterija nakon ubrizgavanja kontrastnog sredstva kako bi se prikazala mesta suženja ili blokade. Ova invazivna procedura omogućava lekarima da direktno vide stanje arterija i planiraju eventualne intervencije kao što su angioplastika ili ugradnja stenta.

Analize krvi koje mogu uključivati merenje nivoa holesterola, šećera u krvi i drugih markera koji ukazuju na rizik od srčanih bolesti. Povišeni nivoi određenih enzima mogu ukazivati na oštećenje srčanog mišića.

CT koronarografija: Neinvazivni CT koji pruža detaljne slike koronarnih arterija i može pomoći u otkrivanju suženja ili blokada bez potrebe za kateterizacijom.

Holter monitoring: Nosivi uređaj koji kontinuirano prati srčani ritam tokom 24-48 sati, beležeći eventualne nepravilnosti koje se možda ne bi uočile tokom standardnog EKG-a.

Ovi testovi pomažu lekarima da procene ozbiljnost stanja i razviju odgovarajući plan lečenja. Na osnovu rezultata, može se preporučiti kombinacija lekova, promene načina života, ili u težim slučajevima, hirurške intervencije. Rana dijagnoza i adekvatno lečenje ključni su za sprečavanje komplikacija i poboljšanje kvaliteta života pacijenata sa Anginom pektoris.

Lečenje Angine pektoris i šta raditi kada se desi?

Lečenje Angine pektoris može uključivati promene u načinu života, lekove i medicinske procedure. 

Prvi korak je često prilagođavanje načina života kako bi se poboljšalo srčano zdravlje. To uključuje održavanje zdrave ishrane, redovno vežbanje, prestanak pušenja i smanjenje stresa. Smanjenjem unosa zasićenih masti i soli, te povećanjem unosa voća i povrća, zajedno sa redovnom fizičkom aktivnošću, može se značajno poboljšati zdravlje srca.

Lekovi su takođe ključni u lečenju angine. Nitrati se koriste za širenje krvnih sudova, beta-blokatori za smanjenje srčanog opterećenja, statini za snižavanje holesterola, i antitrombocitni lekovi za sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka. Ovi lekovi pomažu u poboljšanju protoka krvi i smanjenju simptoma angine, omogućavajući bolji kvalitet života.

U težim slučajevima, medicinske procedure mogu biti neophodne. Angioplastika se koristi za otvaranje suženih arterija, a ugradnja stenta za održavanje arterija otvorenim. Koronarna arterijska bypass operacija može preusmeriti krvotok oko blokiranih arterija, značajno poboljšavajući protok krvi do srčanog mišića i smanjujući rizik od srčanog udara.

Kada neko doživi napad angine, važno je brzo delovati. Osoba treba odmah da prestane sa aktivnošću, sedne i odmori se. Opuštanje i smirenost mogu pomoći u smanjenju opterećenja srca. Ako je propisan nitroglicerin, treba ga uzeti sublingvalno (ispod jezika), jer pomaže u širenju krvnih sudova i može brzo ublažiti bol. Ako bol ne prestane nakon nekoliko minuta odmora ili nakon uzimanja nitroglicerina, odmah treba pozvati hitnu pomoć. Brza medicinska intervencija može biti ključna za sprečavanje srčanog udara. Tokom čekanja pomoći, važno je ostati što smireniji i opušteniji, jer panika može dodatno pogoršati stanje.

Angina pektoris je ozbiljan simptom koji ukazuje na smanjeni protok krvi do srca. Iako sama po sebi obično nije smrtonosna, predstavlja ozbiljan znak srčanih problema koji mogu dovesti do srčanog udara. Razumevanje simptoma, uzroka i načina lečenja može pomoći u efikasnom upravljanju ovim stanjem. Uvek je važno konsultovati se sa lekarom ako imate bilo kakve simptome ili sumnje. Za dodatne informacije i stručne savete, ne oklevajte da zakažete pregled u Poliklinici dr Brana Kovačević.