Sveobuhvatan vodič za Psorijazu: Simptomi, dijagnoza i tretmani
Psorijaza je hronična kožna bolest koja pogađa oko 2-3% svetske populacije, što čini oko 125 miliona ljudi širom sveta.
U Srbiji, procenjuje se da oko 1-2% populacije boluje od ove bolesti, što predstavlja značajan broj pacijenata kojima je potrebna odgovarajuća nega i tretman, pa je poseta pouzdanom dermatologu nešto što se treba bez odlaganja uraditi.
U ovom blogu ćemo objasniti šta je psorijaza, koji su simptomi, vrste psorijaze, kako se dijagnostikuje i leči, te kako da što manje utiče na kvalitet života osobe kojoj je dijagnostifikovana psorijaza.
SADRŽAJ:
- Šta je psorijaza?
- Kako preponati simptome psorijaze: Od blagih do teških oblika
- Kako se dijagnostikuje psorijaza: Metode i testovi
- Šta uzrokuje psorijazu?
- Tipovi psorijaze
- Psorijaza na glavi
- Psorijaza na rukama i nogama
- Psorijaza kod dece
- Psorijaza ili Ekcem: Kako prepoznati razliku
- Da li je psorijaza zarazna? Mitovi i činjenice
- Kako se leči psorijaza
- Kako živeti sa psorijazom i poboljšati kvalitet života?
Šta je psorijaza?
Psorijaza je hronična autoimuna bolest koja uzrokuje prekomerno obnavljanje ćelija kože. Normalno, ćelije kože se obnavljaju svakih 28-30 dana, ali kod osoba sa psorijazom taj proces traje samo 3-4 dana. Ovo ubrzano nakupljanje ćelija dovodi do stvaranja debelih promena na površini kože, koje često mogu biti crvenkaste ili srebrnkaste i prekrivene debelim ljuspama. Takve promene mogu biti praćene svrabom i nelagodnosti, što može značajno uticati na kvalitet života obolelih.
Psorijaza može zahvatiti bilo koji deo tela, ali se najčešće pojavljuje na skalpu, kolenima, laktovima i donjem delu leđa. Pored toga, može se pojaviti i na noktima, rukama, stopalima, pa čak i na licu. Ponekad se može javiti i u pregibima kože, kao što su ispod pazuha ili ispod grudi. Različiti tipovi psorijaze mogu se manifestovati na različite načine, ali zajednički faktor je pojava promena na koži prekrivenih ljuspama koje su često bolne i neugodne.
Kako preponati simptome psorijaze: Od blagih do teških oblika
Simptomi psorijaze variraju u zavisnosti od tipa, ali neki od najčešćih uključuju:
- Crvene mrlje prekrivene srebrnim ljuskama: Ove mrlje su često prisutne na skalpu, kolenima, laktovima i donjem delu leđa, ali se mogu pojaviti bilo gde na telu. Mogu biti bolne i svrbiti.
- Suva, ispucala koža koja može krvariti: Koža obolelih od psorijaze često postaje veoma suva i može se lako ispucati, što ponekad dovodi do krvarenja. Ovaj simptom može dodatno doprineti nelagodnosti.
- Svrab, peckanje ili bol: Ovi simptomi su često prisutni i mogu značajno uticati na svakodnevne aktivnosti. Svrab može biti toliko intenzivan da ometa san i fokus.
- Zadebljani, izbrazdani nokti: Psorijaza može zahvatiti nokte, što rezultira zadebljanjem, promjenom boje, stvaranjem brazda ili čak odvajanjem nokta od nokatne ploče. Ovi simptomi mogu biti posebno frustrirajući i bolni.
- Natečeni i ukočeni zglobovi: Kod nekih ljudi psorijaza je povezana sa psorijatičnim artritisom, koji uzrokuje oticanje, bol i ukočenost zglobova. Ovi simptomi mogu ozbiljno ograničiti pokretljivost i uticati na kvalitet života.
Ovi simptomi mogu biti blagi do teški, i često se javljaju u ciklusima, sa periodima pogoršanja i remisije. Tokom perioda pogoršanja, simptomi mogu biti intenzivniji, dok tokom remisije mogu gotovo potpuno nestati.
Kako se dijagnostikuje psorijaza: Metode i testovi
Dijagnoza psorijaze se obično postavlja na osnovu pregleda kože od strane dermatologa. Tokom pregleda, lekar će pažljivo posmatrati promene na koži kako bi identifikovao karakteristične crvene mrlje prekrivene srebrnim ljuskama i druge simptome.
U nekim slučajevima, dermatolog može uzeti uzorak kože (biopsiju) kako bi potvrdio dijagnozu i isključio druge kožne bolesti. Biopsija omogućava mikroskopski pregled tkiva kože, čime se razlikuje psorijaza od sličnih stanja kao što su ekcem ili gljivične infekcije.
Pored fizikalnog pregleda, lekar će uzeti u obzir anamnezu pacijenta, uključujući simptome, njihovo trajanje i ozbiljnost, te porodičnu istoriju bolesti. Prisutnost psorijaze kod bliskih rođaka može povećati verovatnoću da je pacijent ima.
Dodatni testovi mogu uključivati krvne analize kako bi se isključili drugi uzroci upale i simptoma. Na primer, krvne analize mogu pomoći u identifikaciji infekcija ili drugih autoimunih poremećaja sa sličnim simptomima.
Šta uzrokuje psorijazu?
Iako tačan uzrok psorijaze nije u potpunosti shvaćen, smatra se da je kombinacija genetskih i imunoloških faktora ključna za njen razvoj. Genetska predispozicija igra značajnu ulogu, jer se često javlja kod osoba koje imaju istoriju psorijaze u porodici.
Imuni sistem, konkretno T-ćelije, greškom napadaju zdrave ćelije kože, što izaziva inflamaciju i prekomerni rast ćelija. Pored toga, faktori koji mogu izazvati ili pogoršati psorijazu uključuju:
- Infekcije, kao što su streptokokne upale grla
- Stres
- Povrede kože, kao što su posekotine ili opekotine
- Hladno vreme
- Pušenje i alkohol
- Određeni lekovi
Takođe, faktori životne sredine i način života mogu značajno uticati na tok i težinu bolesti.
Tipovi psorijaze
Postoji nekoliko različitih tipova psorijaze:
- Plak psorijaza: Najčešći tip, karakterisan crvenim mrljama prekrivenim srebrnim ljuskama. Ove mrlje se najčešće pojavljuju na skalpu, kolenima, laktovima i donjem delu leđa.
- Gutatna psorijaza: Česta kod dece i mladih, uzrokuje male, kapljičaste lezije. Ove lezije se obično javljaju nakon infekcije grla streptokokom.
- Inverzna psorijaza: Pojavljuje se u pregibima kože, kao što su pazusi, ispod dojki i oko genitalija. Često izaziva glatke, crvene mrlje koje se pogoršavaju trenjem i znojenjem.
- Pustulozna psorijaza: Retka forma koja uzrokuje bele, gnojne plikove okružene crvenom kožom. Može se pojaviti na malim površinama kao što su ruke i stopala ili pokriti veće delove tela.
- Eritrodermična psorijaza: Najređi oblik, gde promene zahvataju celo telo. Ovaj oblik može biti ozbiljan i često zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Svaki tip psorijaze ima svoje specifične simptome i zahteva različite pristupe lečenju, u čemu ključnu ulogu igra vaš dermatolog.
Psorijaza na glavi
Psorijaza na glavi može biti posebno neugodno stanje zbog svraba i perutanja. Ova vrsta psorijaze može uzrokovati delimičan ili potpuni gubitak kose, ali se kosa obično vraća nakon tretmana. Tretmani uključuju medicinske šampone, topikalne kortikosteroide i fototerapiju. Redovno održavanje higijene i izbegavanje iritanata može pomoći u ublažavanju simptoma.
Psorijaza na rukama i nogama
Psorijaza na rukama i nogama može ozbiljno ometati svakodnevne aktivnosti zbog bola i nelagodnosti. Lezije na dlanovima i tabanima su posebno problematične. Tretmani uključuju topikalne kreme, fototerapiju i sistemske lekove u težim slučajevima. Preporučuje se nošenje zaštitne opreme i hidratacija kože kako bi se smanjio uticaj na svakodnevne aktivnosti. Hidratantne kreme pomažu u održavanju elastičnosti kože, a zaštitne rukavice sprečavaju iritaciju. Udobna obuća koja ne pritiska tabane može smanjiti nelagodnost.
Psorijaza kod dece
Psorijaza kod dece može se manifestovati na sličan način kao kod odraslih, ali gutatna psorijaza je češća kod mlađih. Važno je pažljivo birati tretmane za decu zbog njihove osetljive kože i mogućih nuspojava lekova. Roditelji treba da budu pažljivi u identifikaciji simptoma i da se konsultuju sa dermatologom za odgovarajući plan lečenja.
Izbor tretmana za decu zahteva dodatnu pažnju kako bi se osigurala njihova sigurnost i efikasnost. Topikalne kreme, blage hidratantne kreme i specijalni šamponi mogu biti korisni, ali je neophodno da svaki proizvod bude prikladan za dečju kožu. Takođe, redovno praćenje od strane dermatologa pomaže u prilagođavanju tretmana prema individualnim potrebama deteta.
Psorijaza ili Ekcem: Kako prepoznati razliku
Psorijaza i ekcem su dve uobičajene kožne bolesti koje mogu imati slične simptome, ali postoje ključne razlike koje vam mogu pomoći da ih prepoznate i razlikujete. Psorijaza se manifestuje kao crvene, zadebljale mrlje kože prekrivene srebrnkastim ljuskama, najčešće se pojavljujući na laktovima, kolenima, vlasištu i donjem delu leđa. Svrab može biti blag do intenzivan, a neki ljudi osećaju peckanje ili bol.
Nasuprot tome, ekcem se pojavljuje kao crvene, upaljene, suve mrlje kože koje mogu biti prekrivene sitnim plikovima koji curi, obično na licu, vratu, unutrašnjosti laktova, iza kolena i na rukama. Ekcem izaziva veoma intenzivan svrab, često praćen intenzivnim češanjem koje može pogoršati stanje i dovesti do infekcije.
Ključne razlike između ove dve bolesti su u lokaciji promena na koži, izgledu i intenzitetu svraba ili bola. Ako niste sigurni u dijagnozu, važno je da se posavetujete sa dermatologom kako bi se postavila tačna dijagnoza i preporučio odgovarajući tretman za kontrolu simptoma i poboljšanje kvaliteta života.
Da li je psorijaza zarazna? Mitovi i činjenice
Psorijaza nije zarazna i ne može se preneti sa osobe na osobu putem dodira, deljenja predmeta ili bilo kojim drugim putem direktnog kontakta (AAD Dermatology). Ova informacija je ključna za smanjenje stigme i nesporazuma vezanih za ovu bolest.
Mnogi ljudi greškom veruju da se psorijaza može preneti, što doprinosi socijalnoj izolaciji obolelih. Razumevanje činjenice da psorijaza nije zarazna može pomoći u smanjenju predrasuda i podržavanju osoba koje se bore sa ovom hroničnom kožnom bolešću. Edukacija i širenje tačnih informacija o psorijazi su važni koraci ka boljem prihvatanju i podršci obolelima.
Kako se leči psorijaza
Lečenje psorijaze zavisi od težine bolesti, tipa psorijaze i individualnih karakteristika pacijenta. Cilj terapije je smanjenje upale i uklanjanje ljuskica, kao i sprečavanje ponovnih pojava. Evo nekoliko uobičajenih metoda lečenja psorijaze:
Topikalni tretmani
- Kortikosteroidi: Kreme i masti koje smanjuju upalu i usporavaju rast ćelija kože.
- Vitamin D analozi: Kreme koje usporavaju rast ćelija kože.
- Retinoidi: Kreme derivirane iz vitamina A koje smanjuju upalu.
- Salicilna kiselina: Pomaže u uklanjanju ljuskica sa površine kože.
- Katranske kreme: Pomažu u smanjenju svraba i ljuštenja.
Fototerapija
- UVB terapija: Korišćenje ultraljubičastog svetla koje usporava rast ćelija kože.
- PUVA terapija: Kombinacija psoralena (lek koji čini kožu osetljivijom na svetlo) i UVA svetla.
Sistemska terapija
- Oralni retinoidi: Koriste se za teže oblike psorijaze.
- Metotreksat: Lek koji suzbija imuni sistem i smanjuje upalu.
- Ciklosporin: Imunosupresivni lek koji smanjuje aktivnost imunološkog sistema.
- Biološki lekovi: Lekovi koji ciljaju specifične delove imunološkog sistema, kao što su TNF-alfa inhibitori, IL-17 inhibitori i IL-23 inhibitori.
Promene načina života
- Izbegavanje okidača: Stres, pušenje, alkohol i određeni lekovi mogu pogoršati psorijazu.
- Hidratacija kože: Korišćenje hidratantnih krema kako bi se smanjila suvoća i svrabež.
- Zdrava ishrana: Ishrana bogata antiinflamatornim namirnicama može pomoći u kontroli simptoma.
Lečenje psorijaze često zahteva kombinaciju ovih pristupa i može varirati od pacijenta do pacijenta. Redovne konsultacije sa dermatologom su ključne za prilagođavanje terapije i postizanje najboljih rezultata.
Kako živeti sa psorijazom i poboljšati kvalitet života?
Psorijaza je kompleksna bolest koja zahteva razumevanje i pravilno upravljanje kako bi se poboljšao kvalitet života pacijenata. Redovno konsultovanje sa dermatologom i pridržavanje propisane terapije ključni su za kontrolu simptoma i prevenciju komplikacija.
Pravilno upravljanje psorijazom uključuje ne samo medicinske tretmane, već i promene u načinu života koje mogu pomoći u smanjenju simptoma. Održavanje zdrave ishrane, redovna fizička aktivnost i izbegavanje stresa mogu značajno doprineti poboljšanju stanja.
Za dodatne informacije i savete o psorijazi, zakažite dermatološki pregled kod dermatologa u poliklinici dr Brana Kovačević.