Leukemija – sve što treba da znaš o raku krvi i koštane srži

Leukemija je ozbiljno maligno oboljenje krvi i koštane srži koje može zahvatiti osobe svih uzrasta. Iako se često smatra retkom bolešću, svake godine se dijagnostikuje kod značajnog broja pacijenata, a rana dijagnoza ima ključnu ulogu u uspehu lečenja. Savremena medicina danas nudi znatno bolje terapijske mogućnosti nego ranije, ali je pravovremeno prepoznavanje simptoma i dalje od presudnog značaja.

Zbog nespecifičnih simptoma, leukemija se često otkriva slučajno, putem laboratorijskih analiza. Upravo zato je važno obratiti pažnju na promene u opštem zdravstvenom stanju i na vreme se javiti lekaru, posebno hematologu.

Šta je leukemija i kako nastaje?

Leukemija je oblik raka krvi i koštane srži, gde dolazi do nekontrolisanog stvaranja abnormalnih belih krvnih zrnaca. Ta patološka ćelijska produkcija potiskuje normalne krvne ćelije, što dovodi do poremećaja imuniteta, anemije i problema sa zgrušavanjem krvi.

Postoje različiti oblici leukemije, a osnovna podela je na:

• akutnu i
• hroničnu leukemiju.

Akutna leukemija se razvija brzo i zahteva hitno lečenje. Postoji negde oko 15-20 različitih oblika akutne leukemije.  Hronična leukemija često razvija sporije i može dugo biti bez izraženih simptoma i postoji oko i postoji oko 8-10 različitih oblika.

Simptomi leukemije koji ne treba da se ignorišu

Simptomi leukemije mogu biti suptilni i lako se mogu pomešati sa znakovima umora ili infekcije. Pacijenti često osećaju.

• hroničan umor,
• slabost,
• imaju česte infekcije,
• povišenu temperaturu ili
• noćno znojenje.
• krvarenja iz nosa,
• modrice bez jasnog razloga, kao i
• bledilo kože usled anemije.

Kod nekih osoba dolazi do uvećanja limfnih čvorova, jetre ili slezine, što može izazvati osećaj pritiska ili nelagodnosti u stomaku. Upravo kombinacija ovih simptoma zahteva detaljnu hematološku obradu.

Akutna i hronična leukemija, u čemu je razlika? 

Akutna leukemija nastaje naglo i brzo napreduje, zbog čega se simptomi javljaju u kratkom vremenskom periodu. Bez pravovremene terapije, može imati ozbiljne posledice po život pacijenta. Hronična leukemija, s druge strane, razvija se postepeno i često se otkriva slučajno, tokom rutinskih krvnih analiza.

Iako sporija, hronična leukemija zahteva redovno praćenje i lečenje, jer vremenom može preći u agresivniji oblik bolesti.

Dijagnostika i lečenje leukemije

Dijagnostika leukemije započinje detaljnom analizom krvi, gde se uočavaju karakteristične promene u broju i izgledu krvnih ćelija. Konačna dijagnoza postavlja se pregledom koštane srži, uz dodatne genetske i imunološke analize.

Lečenje leukemije zavisi od tipa i stadijuma bolesti, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. Terapija može uključivati: hemoterapiju, ciljanu terapiju, imunoterapiju, a u određenim slučajevima i transplantaciju koštane srži. U procesu lečenja važna je saradnja hematologa i onkologa, kako bi se obezbedio optimalan terapijski pristup.

Kada se javiti lekaru?

Ako imaš dugotrajan umor, česte infekcije, neobjašnjiva krvarenja ili promene u krvnoj slici, nemoj odlagati pregled. Rana dijagnoza leukemije značajno povećava šanse za uspešno lečenje i dugoročnu kontrolu bolesti.

U Poliklinici dr Brana Kovačević rade i hematolog i onkolog koji obezbedjuju individualan pristup svakom pacijentu. Zakaži pregled i obavi neophodan pregled na vreme, jer pravovremena reakcija može napraviti ključnu razliku.