[{"@context":"https:\/\/schema.org\/","@type":"BlogPosting","@id":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/09\/12\/zablude-u-kardiologiji\/#BlogPosting","mainEntityOfPage":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/09\/12\/zablude-u-kardiologiji\/","headline":"Istina ili zabluda? Izdvajamo naj\u010de\u0161\u0107e zablude u kardiologiji","name":"Istina ili zabluda? Izdvajamo naj\u010de\u0161\u0107e zablude u kardiologiji","description":"ZABLUDA BR. 1\u00a0DA SRCE NE BOLI\u00a0\u2013 odre\u0111ene bolesti srca manifestuju se bolovima razli\u010ditog intenziteta. Bolna tegoba od infarkta srca mo\u017ee da ima ja\u010dinu razdiru\u0107eg bola, ali je kod nekih taj bol slabiji, te \u010desto ne bude razlog da se oboleli odmah javi lekaru. Bol od angine pektoris, koja mo\u017ee, a i ne mora da prethodi infarktu, tako\u0111e je razlog bolnih senzacija u grudima. Zapaljenje sr\u010dane maramice (pericarditis) ...","datePublished":"2019-09-12","dateModified":"2019-12-26","author":{"@type":"Person","@id":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/author\/doktor\/#Person","name":"Filip","url":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/author\/doktor\/","identifier":1,"image":{"@type":"ImageObject","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/69dd85135e556fc791c9b86eaef250d5?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/69dd85135e556fc791c9b86eaef250d5?s=96&d=mm&r=g","height":96,"width":96}},"publisher":{"@type":"Organization","name":"Poliklinika dr Brana Kova\u010devi\u0107","logo":{"@type":"ImageObject","@id":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/logo-final2.png","url":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/10\/logo-final2.png","width":270,"height":80}},"image":{"@type":"ImageObject","@id":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/blog-1-New.jpg","url":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/09\/blog-1-New.jpg","height":658,"width":1100},"url":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/09\/12\/zablude-u-kardiologiji\/","about":["Laboratory"],"wordCount":1236,"keywords":["Health","Hospital"],"articleBody":"[vc_row content_text_aligment=“left“ css=“.vc_custom_1492500452555{padding-top: 8px !important;padding-bottom: 11px !important;}“][vc_column][vc_column_text]U\u010dimo Vas. Danas pi\u0161emo o tome koje su to naj\u010de\u0161\u0107e zablude u kardiologiji sa kojima se susre\u0107u na\u0161i lekari prilikom razgovora sa svojim pacijentima. Sigurno ste mnogo puta \u010duli da neko ka\u017ee: „Boli me srce“ i isto toliko puta da srce ne mo\u017ee da boli jer nema receptore za bol. Da li srce mo\u017ee da boli? Da li se ultrazvukom srca mo\u017ee predvideti infarkt srca? Kako se otkriva povi\u0161en krvni pritisak i koji su to uzroci nastanka \u0161loga?Izdvajamo \u010detiri naj\u010de\u0161\u0107e zablude u kardiologiji. ZABLUDA br. 1„Srce ne boli“Odre\u0111ene bolesti srca manifestuju se bolovima razli\u010ditog intenziteta.Bolna tegoba od infarkta srca mo\u017ee da ima ja\u010dinu razdiru\u0107eg bola, ali je kod nekih taj bol slabiji, te \u010desto ne bude razlog da se oboleli odmah javi lekaru.Bol od angine pektoris, koja mo\u017ee, a i ne mora da prethodi infarktu, tako\u0111e je razlog bolnih senzacija u grudima.Zapaljenje sr\u010dane maramice (pericarditis) tako\u0111e je jedan od uzroka jakog bola u grudima.Svako ko je pre\u017eiveo disekciju aorte\u00a0\u00a0 tj. raslojavanje najve\u0107eg krvnog suda koji izlazi iz srca (nastalo naj\u010de\u0161\u0107e od posledica nele\u010denog krvnog pritiska) mo\u017ee da posvedo\u010di da je to bio:nesnosan bol,iznenada nastao,bol koji se naj\u010de\u0161\u0107e \u0161iri du\u017e ki\u010dmenog stuba.Zaklju\u010dujemo da srce boli. ZABLUDA br. 2\u201eStandardni ultrazvuk srca tj. ehokardiografija mo\u017ee da uka\u017ee na uzrok svih sr\u010danih tegoba\u201cUltrazvuk srca daje informaciju o tome:da li su sr\u010dane \u0161upljine normalne veli\u010dine ili pro\u0161irene,da li su zidovi komora zadebljani,da li su zidovi komora o\u0161te\u0107eni infarktom,da li sr\u010dani mi\u0161i\u0107 ima normalnu ili smanjenu snagu kontrakcije,da li su zalisci srca izmenjenog izgleda: kalcifikovani, ote\u017eane pokretljivosti, voluminozni, „klempavi“, itd.da li su protoci krvi kroz sr\u010dana u\u0161\u0107a na kojima zalisci imaju ulogu „ventila“, normalni ili postoji ote\u017ean protok ili pak vra\u0107anje krvi u nefiziolo\u0161kom smeru,da li neko ima ste\u010denu ili uro\u0111enu sr\u010danu manu,kako izgledaju veliki krvni sudovi koji ulaze i izlaze iz srca.Ehokardiografijom se ne mogu videti krvni sudovi koji ishranjuju sr\u010dani mi\u0161i\u0107, a samim time i da li na njima postoje su\u017eenja.Zaklju\u010dujemo da se standardnom ehokardiografijom ne mo\u017ee predvideti da li \u0107e neko dobiti infarkt.\u00a0(Ve\u0107a verovatno\u0107a o toj mogu\u0107nosti dobija se funkcionalnim testovima : testom fizi\u010dkog optere\u0107enja hodanjem na pokretnoj traci ili vo\u017enjom stati\u010dnog bicikla ili posebnom ehokardiografskom metodom koja se zove stres ehokardiografija). ZABLUDA br.3\u201eDijagnoza povi\u0161enog krvnog pritiska i kontrola efekta terapije postavlja se jutarnjim i ve\u010dernjim merenjem pritiska\u201cOva zabluda dovodi do toga da se pritisak ne otkriva blagovremeno, a i kada se otkrije i zapo\u010dne le\u010denje, ona mo\u017ee da dovede do la\u017enog uvida u efekat terapije.Naime, u toku dana (i\/ili no\u0107i) mo\u017eete imati prete\u017eno povi\u0161en krvni pritisak, sa povremenim epizodama normalnog pritiska. Ako ga merite ba\u0161 u fazama kada je on normalan, mo\u017eete da steknete la\u017eni utisak da nemate bolest povi\u0161enog pritiska tj. hipertenziju.Istra\u017eivanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije pokazalo je da 46,7% odraslog stanovni\u0161tva na ovim prostorima ima bolest povi\u0161enog krvnog pritiska, a da pri tome samo polovina obolelih zna da u sebi ima ovog \u201ctihog ubicu\u201d.Imaju\u0107i u vidu podatak da je povi\u0161en krvni pritisak jedan od najve\u0107ih faktora rizika za nastanak promena na krvnim sudovima, kao i \u010dinjenicu da je naj\u010de\u0161\u0107e nedijagnostikovan i neadekvatno le\u010den, ne \u010dudi pojava porasta :mo\u017edanih udara tj. \u0161logova,infarkta srca,slabosti sr\u010danog mi\u0161i\u0107a,pucanja aorte,bubre\u017ene slabosti,iznenadne smrti iz takozvanog \u201epunog zdravlja\u201c.Zaklju\u010dujemo da se blagovremena dijagnoza hipertenzije i pra\u0107enje efekta terapije sprovodi no\u0161enjem aparata koji tokom 24 h meri pritisak (popularno nazvan Holter Pritiska , a u stru\u010dnim krugovima 24 h ambulatorni monitoring krvnog pritiska) ili jednodnevnim evidentiranjem pritiska na sat vremena u ku\u0107nim uslovima.I jedna i druga metoda imaju svoje prednosti i mane, ali ovako dobijene informacije bi\u0107e dragocenije na\u0161im kardiolozima od jutarnjeg, podnevnog i ve\u010dernjeg merenja pritiska tokom nedelju dana kako lekari uobi\u010dajeno savetuju pacijente. ZABLUDA br. 4\u201cNajve\u0107i broj mo\u017edanih udara (\u0161logova) uzrokovan je pucajem krvnog suda i krvarenjem usled neregulisanog arterijskog krvnog pritiska.“Istina je druga\u010dija: postoje dve vrste mo\u017edanih udara (\u0161logova):ishemijski (na bazi zapu\u0161enja krvnog suda) ihemoragijski (na bazi krvarenja iz krvnog suda).Naj\u010de\u0161\u0107i su ishemijski mo\u017edani udari (oko 85% ) koji nastaju zbog su\u017eavanja velikih ili malih krvnih sudova u mozgu aterosklerotskim plakom, koji\u00a0 puca i dovodi do\u00a0 posledi\u010dnog stvaranja tromba koji onda u potpunosti zapu\u0161i krvni sud i spre\u010di ishranu odre\u0111enog dela mozga. Krvni sud u glavi mo\u017ee da se zapu\u0161i i trombom koji je nastao i na nekom drugom mestu \u00a0npr. u \u0161upljinama srca ili pak na izmenjenim vratnim arterijama (karotidne ili vertebralne arterije), a onda se odatle \u201ckatapultira\u201d i \u201cputuje\u201c do krvnog suda\u00a0 u glavi.Svega 15 % mo\u017edanih udara su hemoragijski koji nastaju zbog \u201dpucanja\u201d krvnog suda, izlivanja krvi i formiranja hematoma u mozgu. Hipertenzija jeste naj\u010de\u0161\u0107i uzrok hemoragijskog mo\u017edanog udara, ali se oni mogu desiti i kod osoba koje nemaju bolest povi\u0161enog pritiska.Koja je metoda ranog otkrivanja promena na krvnim sudovima vrata i glave ?Duplex Scan Color Doppler (\u010de\u0161\u0107e nazvan Dopler karotida) analizira morfologiju zida arterija u vratu i daje uvid u karakteristike protoka krvi unutar krvnog suda. Predstavlja jedan od najva\u017enijih preventivnih pregleda kod osoba koje imaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.Na monitoru ultrazvu\u010dnog aparata se vidi \u0161upljina krvnog suda ograni\u010dena njegovim zidovima i putanja krvi obojena crvenom ili plavom bojom. Dopler karotida otkriva rane promene na zidu bilo u vidu njegovog po\u010detnog zadebljanja ili u vidu ve\u0107 formirane „masne plo\u010dice“ (koja se sastoji od masnog jezgra i „kapice“), tj. aterosklerotskog plaka koji mo\u017ee da dovede do malog ili zna\u010dajnog su\u017eenja arterije i otkriva da li to su\u017eenje remeti protok krvi.Nekada malo su\u017eenje na zidovima krvnog suda pona\u0161a se ponekad kao pravi \u201evulkan\u201c sa velikim potencijalom \u201eerupcije\u201c. To se de\u0161ava ukoliko je jezgro tog su\u017eenja bogato masno\u0107ama, a prekriveno\u00a0 tankim omota\u010dem, tj. „kapicom“. Kod takvog aterosklerotskog plaka postoji opasnost da omota\u010d lako pukne i da se sadr\u017eaj jezgra izlije u krv, nakon \u010dega se pokre\u0107e proces stvaranja tromba i zapu\u0161enja krvnog suda.Zaklju\u010dujemo da je najve\u0107i broj \u0161logova (mo\u017edanih udara) ipak uzrokovan zapu\u0161avanjem krvnog suda trombom koji je nastao na aterosklerotski su\u017eenom krvnom sudu.\u00a0 Hipertenzija (povi\u0161en krvni pritisak) je jedan od najzna\u010dajnijih faktora rizika za stvaranje su\u017eavanja krvnog suda \u201cmasnim plo\u010dicama\u201d.Duplex Scan Color Doppler (\u010desto nazvan Dopler karotida) je efikasna metoda ranog otkrivanja promena na krvnim sudovima, samim time i\u00a0 izdvajanja onih osoba koje su pod rizikom \u0161loga.\u00a0[\/vc_column_text][vc_empty_space height=“12px“][vc_empty_space height=“8px“][vc_column_text][\/vc_column_text][\/vc_column][\/vc_row]"},{"@context":"https:\/\/schema.org\/","@type":"BreadcrumbList","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"2019","item":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/#breadcrumbitem"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"09","item":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/\/09\/#breadcrumbitem"},{"@type":"ListItem","position":3,"name":"12","item":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/\/09\/\/12\/#breadcrumbitem"},{"@type":"ListItem","position":4,"name":"Istina ili zabluda? Izdvajamo naj\u010de\u0161\u0107e zablude u kardiologiji","item":"https:\/\/poliklinika-branakovacevic.rs\/2019\/09\/12\/zablude-u-kardiologiji\/#breadcrumbitem"}]}]