ZABLUDA BR. 1 DA SRCE NE BOLI – određene bolesti srca manifestuju se bolovima različitog intenziteta. Bolna tegoba od infarkta srca može da ima jačinu razdirućeg bola, ali je kod nekih taj bol slabiji, te često ne bude razlog da se oboleli odmah javi lekaru. Bol od angine pektoris, koja može, a i ne mora da prethodi infarktu, takođe je razlog bolnih senzacija u grudima. Zapalenje srčane maramice (pericarditis) takođe je jedan od uzroka jakog bola u grudima. Svako ko je preživeo disekciju aorte tj. raslojavanje najvećeg krvnog suda koji izlazi iz srca (nastalo najčešće od posledica nelečenog krvnog pritiska) može da posvedoči da je to bio nesnosan, iznenada nastao bol u grudima, koji se najčešće širi duž kičmenog stuba… Zaključujemo SRCE BOLI.

 

ZABLUDA br.2 DA STANDARDNI ULTRAZVUK SRCA tj. EHOKARDIOGRAFIJA MOŽE DA KAŽE “SVE O SRCU” – ovaj pregled daje informaciju o trenutnom izgledu srčanog mišića, njegovom funkcionisanju u momentu pregleda; izgledu velikih krvnih sudova koji ulaze i izlaze iz srca; o funkciji zalistaka srca. To znači da se ECHO-om može videti da li je neko IMAO infarkt, kao i da li neko ima stečenu ili urođenu srčanu manu. Međutim, RUTINSKOM ehokardiografijom, ne mogu se videti krvni sudovi čije suženje može biti odgovorno za infarkt srca tj. NE MOŽE SE PREDVIDETI DA LI ĆE NEKO DOBITI INFARKT (približniju informaciju o toj mogućnosti daje STRES EHOKARDIOGRAFIJA i TEST OPTEREĆENJA).

ZABLUDA br. 3 DA SE DIJAGNOZA POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA I KONTROLA EFEKTA TERAPIJE POSTAVLJA POVREMENIM MERENJEM PRITISKA U TOKU DANA – ova katastrofalna zabluda dovodi do toga da se pritisak ne otkriva blagovremeno, a i kada se otkrije, lečenje se ne sprovodi adekvatno. Naime, u toku dana (ili noći) možete imati pretežno povišen krvni pritisak, sa povremenim epizodama normalnog pritiska. Ako ga merite baš u fazama kada je on normalan, na taj način možete da steknete lažni utisak da ste normotoničar i da nemate problem.

Istraživanje Ministarstva zdravlja Republike Srbije pokazalo je da 46,7% odraslog stanovništva na ovim prostorima ima bolest POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA, a da pri tome samo polovina obolelih zna da u sebi ima ovog “tihog ubicu”. Imajući u vidu podatak da je povišen krvni pritisak jedan od najvećih agresora krvnih sudova, kao i činjenicu da je najčešće nedijagnostikovan i neadekvatno lečen, ne čudi pojava porasta infarkta, šlogova, slabosti srčanog mišića, pucanja aorte i iznenadne smrti iz takozvanog “punog zdravlja”.

NAJBOLJA BLAGOVREMENA DIJAGNOZA HIPERTENZIJE I NAJBOLJA METODA KOJOM SE PROVERAVA ADEKVATNOST ANTIHIPERTENZIVNE TERAPIJE JESTE NOŠENJE APARATA KOJI TOKOM 24 h MERI PRITISAK (popularno i kratko nazvan Holter Pritiska, a u stručnim krugovima 24 h ambulatorni monitoring krvnog pritiska). Ako neko nije u mogućnosti da nosi holter pritiska preporučuje se da svom lekaru na kontrolu odnese jednodnevnu jednočasovnu evidenciju pritiska sa 10-15 izmerenih vrednosti u toku dana. Ovakva informacija biće dragocenija od jutranjeg, podnevnog i večernjeg merenja pritiska tokom nedelju dana.

ZABLUDA br. 4 KOD POVIŠENOG KRVNOG PRITISKA ŠLOG UGLAVNOM NASTAJE PUCANJEM KRVNOG SUDA I KRVARENJEM U MOZGU. Istina je drugačija tj. oko 80% ŠLOGOVA NASTAJE ZBOG ATEROSKLEROTSKOG ZAPUŠENJA velikih ili malih krvnih sudova u glavi ili “katapultiranja” tromba sa suženja na vratnim arterijama u krvni sud glave. Svega 5 – 10% šlogova nastaje zbog ” pucanja” krvnog suda i posledičnog krvarenja u mozgu. U oba slučaja, hipertenzija je najčešći i najveći krivac. Pošto  Duplex Scan Color Doppler daje potpuni uvid u morfologiju  zida arterija  u vratu i uvid u karakteristike protoka krvi unutar krvnog suda, ovaj pregled popularno nazvan DOPLER KATOTIDA predstavlja jedan od najvažnijih preventivnih pregleda kod osoba koje imaju faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Na monitoru ultrazvučnog aparata se vidi šupljina krvnog suda ograničena njegovim zidovima i  putanja krvi obojena crvenom ili plavom bojom. Dopler karotida otkriva rane promene u vidu početnog zadebljanja zida krvnog suda, kao i aterosklerotski plak koji može da dovede do malog ili značajnog suženja arterija. Malo suženje na zidovima krvnog suda ponekad se ponaša kao «pravi vulkan» sa velikim potencijalom «erupcije»: ukoliko je jezgro tog suženja aterosklerotskog plaka bogato masnoćama, a ima tanak omotač, postoji opasnost da taj omotač lako pukne i da se sadržaj suženja  izlije u krv, nakon čega se pokreće proces stvaranja tromba i zapušenja krvnog suda.